Delo

358 Д Е Л 0 што недостаје другима. Српски народ је узвишенији и већи од својих политичких дела и успеха. Душевне борбе српског народа дају српској историји извесно достојанство, које никад не би могло бити постигнуто једино освајањем и ширењем територије. Гуслар је по свој прилици исто толико моћан и битан фактор српске историје као и сама Скупштина. У колико је дубљи наш смисао и наш осећај историскога, у толико јасније ћемо ми гледати у народној књижевности одсев народне историје. У књижевности, сухи костур историје је заодевен месом и задахнут животом. Узмимо други један пример: врло је важно да разумемо дух средњевековне културе, јер корени данашње културе леже дубоко у прошлости, и средњевековна култура је део наше културе. Сад, за нас, у 20. веку, Средњи Век изгледа врло компликован, пун тешкоћа и препрека, и где би се ваљало обратити за објашњење тога? Приђимо песнику Дантеу, и ми ћемо наћи да је у Божанственој Комедији све оно што је најважније и најзначајније у средњевековној култури, изнето пред нас кроз надахнуће једног највишег песничког генија. Или пак, могли бисмо оставити Дантеа и његову „Божанствену Комедију“ па се окренути Балзаку и његовој Comedie Humaine, која је постала у реалном свету француског социалног живота. Или пак Виктору Игу са његовом Tragedie Humaine у којој се много шире и пространије оцртава стварни живот, него код Балзака. У Богородичиној Цркви Виктор Иго нам описује друштво потчињено црквеним силама, у времену кад се црква налазила у својој пуној снази. У Човеку који се смеје имамо слику аристократског друштва, призори су из времена аристократске Енглеске, пре него што се појавио демократски покрет. У делу Les Travailleurs de la Mer основна идеја je рад, и као надахнуће, а и као тиранија, док у Јадницима преовлађује узвишени мотив греха и искупљења. То је написана не само аутобиографија једног народа, већ целе људске расе. Али вратимо се Енглеској и, за један моменат, енглеској литератури. Ја бих вас молио да увек имате на уму да је наша енглеска цивилизација продукат два главна фактора, чије постепено уједињење нас је учинило оваквима, какви смо сада. Њих можемо изразити речима: „Хеленизам“ и „Хебраизам“. Први је стара грчка цивилизација, оличена у класичној литератури Грчке и Рима. Други је, овај особени карактер јеврејске цивилизације, кристалисан у оној књижевности коју нази-