Delo

366 Д Е Л О који су Бодлера познавали, причају о њему чудновате анегдоте у колико се ове односе на последњу нашу тачку. Издвојивши оно што је легенда, остаје јасно, да је овај виши човек, чак за своје присне пријатеље, имао нечег немирног и загонетног. Његова болна иронија обвија презирањем лудост као и наивност, простоту невиности као и глупост греха. Нешто мало од те ироније краси и најлепше песме из „Цвећа зла“, а код многих читалаца, чак и најфинијих, спречава потпуно дивљење извесан страх, да се не постане жртва човека, који се размеће сатанизмом. Бодлер, такав какав је, остаје најдражи васпитач генерације која долази, и поред финоћа, које чине великом броју читалаца, приступ његовим песмама више него тешким. Није то довољно, као што су чинили неки критичари, чак и првога реда, као и Едмон Шерер, да се сажаљева његов утицај. То треба утврдити и објаснити. Но Бодлеров се утицај не може тако лако познати, као утицај Балзака или Мисеа, зато што утиче само на мали део људи. Али је то група неколико врло отмених умова: песника будућности, романсијера који већ сањају о слави и есејиста који се јављају Нешто мало психолошких реткости, које смо покушали овде да разложимо, долазе и продиру тек посредно преко оваквих, до најшире публике — а зар није морална атмосфера једне епохе састављена из сличних проницљивости ? Пол Бурже. (С француског Радмило Јовановић).