Delo

368 Д Е Л 0 они могли да одбране себе и своје благо, а често им ни то није полазило за руком. Слабима је све на погибао. Римљани су учинили краја политичкој слободи Јудеја да се докопају блага у храму јерусалимском. И српска народно црквена автономија страдавала је због великих прихода патријаршких, због којих су моћни лакомци и на њу кидисали. С великом муком једва су српски патријарси и митрополити могли да бране своје русе главе и позицију, а на одбрану вере и народности ретко су и доспевали, нити су показивали велику вољу да се за њих жртвују. Но зато су они ипак често бивали жртве и ако не жртве родољубља него жртве тешког положаја. Кад који српски патријарх жалосно сврши, неупућени у црквену прошлост угарских Срба обично кажу: оваког чуда није никад било! Зналци историје Карловачке Митрополије могу на то само ово приметити: није никад било друкчије. У историји Карловачке Митрополије пуно је патријарашких, митрополитских и епископских трагедија. Катастрофе додуше нису бивале крваве, ране, од којих се умирало, нису биле видљиве, али зато не мање смртоносне. Неће бити без интереса и поуке навести неколико примера. Већ патријарх Арсеније III Црнојевић дошао је у тако тежак положај, да ни себи није могао помоћи те се већ зато није требао отимати за још већу власт, која је собом нове терете и још већу одговорност доносила. Страшни Колонић с необичном и за оно време жестином кидисао је на православну цркву и натуривао јој је унију. Патријарху Арсенију забрањено је било ићи у народ и морао је пребивати у Сентандрији, а неко време држан је под разним изликама тако рећи интерниран у Бечу. Колонић му је претио „гвозденом руком“ ако се усуди мешати се у послове уније што ће рећи у послове оних Срба^ које је кардинал мислио да их већ може бројати међу своје жртве. Патријархову је позицију слабио један његов одметнички суфраган епископ јегарски Јеврем Бањанин, о ком у хроници Бранковићевој стоји, да је затим ишао, да од патријарха Арсенија отме престо, те се ради власти одрекао православља и постао унијат. Он је, вели се ту, клеветао патријарха Колонићу, и, разуме се да је као домаћи непријатељ имао мах врло слабити нозицију патријархову И тај бедни патријарх поред свег тог