Delo

374 Д Е Л О добро искористити. Тај интерес могао је имати администратор Митрополије Путник да се опрости једног такмаца при попуњавању митрополитске столице, а власти, које су у правос>ђу клопке употребљавале, нису имале разлога да не употребе прилику. Против; Привилегија употребиле су епископе, а кад је народ ђипио због Регуламента на владику Арсенија, оне су помогле — народу. Да су власти помагале противницима владике Арсенија, несумњиво је. Пандури су му били мучитељи, а сведоке је купио сенатор новосадски Пантелија Миланковић, ког је царица у писму Колеру од 31/ХН.. 1768 као денунцианта препоручила заштити комесара Хадика. Владика Арсеније оптужен је содомијом (скотолоштвом).. Оптужен је за тај преступ у 67. години живота, који дотле беше узор чистоте од саме младости ! Владика крајем 1780 пође у Беч да се оправда и у Сегедину преда команданту Далтону писмо царици. Међутим сегедински протопоп и још један Сегединац саопће команданту, да је владика луд те га ухватише и одведоше прво у манастир. Бођан, а одатле у његову резиденцију, где га из спаваће собе пуна 4Va месеца не пустише. „Бише ме пандури, везаше штрангама ноге, руке, ране сатворише по цјелом тјелу и свега како споља тако изнутра. разбише... Врат растерзивали, клинове во уста влагали, зубе поразбијали, медицине во уста сасипаше, ушеса оба расцепише,. ножније жили разбише и сада ноге затеченије стојат и... врачарице доводили, претиснули ме по 15 слуга с пандуром и козје папки на прсти ножнија везали и оном водом напајали. Ја ваше Величество, не би могао на хиљаду тефтера папира описати моје страданије и мученије великоје... Већем ако је дражајши Спаситељ онаки мука поднел... Слуге моје испод пенжера по цјелу ноћ натискују псе да лајут, уснути не дајут, ругају се,. дрече, пљују ме по образу. Ја вашему имп. величеству јављам, да је г. епископ темишварски и Аепископата Администратор леву (лажну) информацију за мене учинио... да јему не преотмем митрополитство... У мађарском краљевству обичај когда человјека! обесет, после му сентенцију читајут...“ Из резиденције је отправљен владика Арсеније у Бездин,. где је мучен глађу и жеђу и чуван да се ни с ким не састане нити ком што писмено дода. „Тешко оном — писаше царици. — који падне у калуђерске аресте." Судити се није могло владици, „јер је луд". Дворски Ратни.