Delo

ЦРТЕ ИЗ АВТОНОМИЈЕ УГАРСКИХ СРБА 375 Савет је 23/Ш. 1781 писао администратору митрополије: „Не може се сумњати да је епископ крив и била би се с њим одржала расправа, да међутим није полудиои. Владика побегав из манастира умро је (1783) у највећој беди. Да ли се владика зато није могао судити што је полудио, или је ваљало мукама га до лудила довести, да му се не може судити, то је питање, на које је тешко сигуран одговор дати, али је врло вероватно да је на њему опробан један рецепт, којим се може здраву човеку ум помрачити. У тобожњем лудилу писао је владика сасвим паметна писма, и ако у њима има и великих претеривања (15 слугу!). Нешто је и прореко свом мучитељу, администратору митрополије у речима: „Убојтесја и ви Бога, не зна человјек у својему животу што ће га предусрести“. Администратор Путник постао је митрополитом, али је после десет година митрополитства дошав у тежак положај између политичке Сциле и Харибде (бечке и мађарске политике) умро у Бечу напрасном смрћу. Он се беше погодио с Мађарима да се Срби задовоље са угарским грађанством и престану тражити политичку автономију и засебну територију. Међутим га цитирају у Беч и затраже од њега да сазове Сабор и затражи на њему испуњење Привилегија а на име засебну територију. Митрополит се нађе у тешком положају. Није могао погазити обећање дато Мађарима, а није могао не испунити цареву вољу. Рекао је да не жели жив дочекати Сабора, који је морао сазвати. И умро је пре Сабора Темишварског (1790). Мађари су мислили да су га отровали Немци. Немци, да су то Мађари учинили. Најпре ће бити да се сам отровао. (Тражење засебне територије сугерирано је из Беча Србима у тај мах зато, да се заплаше Мађари, који су се због рефорама Јосифа II бунили. На Темишварском Сабору сам комесар Шмитфелд подстрекавао је посланике, да траже засебну територију, па кад они нису знали, које крајеве да траже, сам им је предлагао Тамишки Банат. Кад се Беч касније са Мађарима погодио, предаше се постулати Темишварског Сабора забораву). У XIX веку само је митрополит Стеван Стратимировић миран и спокојан душу испустио. О његову наследнику митрополиту Станковићу не може се то сигурно тврдити, јер има казивање (и ако извор није поуздан) да се сам отровао због неке женске, која га је тим компромитовала, што се на његовим кочијама сама