Delo

378 д е л о С. Н. Ц. Сабора 1907 позвала патријарха Бранковића, да као недостојан сиђе са престола патријарашког. Патријарх је из Беча очекивао уништење тога саборског закључка и краљ га је заиста и уништио, али је акт о том уништењу угарски министар председник тек после смрти патријархове публиковао. Патријарх се варао, ако је мислио да ће Беч због њега доћи у сукоб са угарском владом. Илузија је била тако што уопће очекивати а нарочито у времену кад се спремала анексија Босне и Херцеговине. Беч није помогао, народ је одмогао и патријарх је дошао у врло тежак положај, јер није било изгледа ни да ће му кривични суд дати задовољштину у парници коју је подигао против оних, који су га нападали. То је био положај, у ком једва да је могуће било остати на позицији, а морална је немогућност и то била дати се пензионовати после онаквих оптужаба. Патријарха је смрт спасла из тешког тог положаја. Да ли је она дошла случајно, или ју је сам он себи спремио, ту је тајну патријарх собом у гроб однео. И ако је гледао муке свога претка, и ако му је у српској јавности казано, да су слично пролазили и остали српски патријарси и митрополити, који „мишљаху да су срећни, а падаху као снопље под косом жетеочевом“, ипак се за наследство Бранковићево отимао и његов по крви рођак епископ будимски Лукијан Богдановић. И ако је по уму и енергији далеко заостајао иза свога претка, ипак је уздајући се „у своју срећу“ имао смелости, да се да натурити Српском Народу за патријарха. Неосетљив за више ствари као што је био није умео да оцењује домашај политичких дела и не беше му ни мало страшно после првог и другог избора, на којима није добио ни три гласа, дати се на трећем „изабрати" за патријарха. Не знајући домашаја својих речи и обећања он је врло много и политички и новчано обећао на све стране. Да обећања влади нису била мала, показало је ватрено заузимање њено за њега и оно, што је после дошло. Народу је обећао 20°/о прихода у помоћ свећеничкој дотацији и да ће чувати автономију, те га је саборска већина изабрала на трећем избору као што рече proprio motu. Тешко је ишло кад је ваљало испунити противположена обећања. Влада осећајући колико му је при избору помогла није се задовољавала ни с оним, за што се није дао употребити ни именовани Анђелић, који није примио понуду владе да се уништи автономија и он као комесар узме сву власт у своје руке. Патријаох