Delo

394 Д Е Л О цетински. Његош је живео народним животом и својим животом. Кроз народни живот у Свободијади и у Огледалу с р п с к о м пробио се његов живот и издвојио од онога у М и с л и и у Лучи микрокозма, да се опет обе главне струје његове споје у Горском вијенцу и у Лажном цару Шћепану Малом. Али су сви разнолики моменти, који су одредили његово дело у целини усређени у једном, у Горском Вијенцу. Човек из народа и историјска личност, свештеник и филозоф ујединио је у својим песмама своје религијско, филозофско и уметничко схватање света и живота. Свако дело његово показује поједине стране његова бића. Горски Вијенац их све показује. И да нам је само Горски Вијенац очуван, ми бисмо ипак имали читавога Његоша, у његову сажету стварању. Имали бисмо читавога Његоша и само у том Вијенцу, који је он, одушевљен представницима народнога ослобођења, хтео да им сплете од цвећа, што га његове горе дају, — јер је у тај венац сплео и најлепше и нај једрије цвати своје душе. У Горском се Вијенцу опева историјски догађај (Његош га је тако схватио) као и у многим другим песмама владичиним, које су, испеване махом на народну, протежу у његову певању од првих му почетака па све до пред крај његов. Али Горски Вијенац одваја од свих осталих песама Његошевих, па и од Шћепана Малог, коме је понајближи. Горски је Вијенац субјективнији него које било дело владичино, јер ни у једно није тако унео себе свега као у Горски Вијенац: Горски Вијенац сав је у владици Раду, владика Раде сав је у Горском Вијенцу. Тим је дата необична композиција овога спева: у драмском облику епско-лирска песма. Владика Раде не би могао приказати себе свега без свога народа, јер је и тежиште у спеву, које је било и у његову животу — оно је у односу владике према народу. А и народ је приказан у свим својим особинама, какав је према себи и какав је према другима, и са читавом географијском (Турска и Млетачка) и историјском позадином (од појаве Турака у Јевропи па све до ондашњега дана). Када се тако схвати Горски Вијенац, онда у њему никако нема појава, које би биле без везе с радњом у њему, а још мање такових, које би се могле жртвовати без штете по целину. У Црној се Гори шире потурице, са ширењем исламства у опасности су хришћанство и слобода. Народ као народ дела им-