Delo

ЊЕГОШЕВА СТОГОДИШЊИЦА 395. пулсивно, и што је Спиноза рекао за појединца (битност је човекова, да се трајно, беспрекидно одређује тежњом на самоодржање), још више вреди за скуп појединаца за народ. Скупови су и народи уопште мање морални но појединци, што већа. скупина, тим више одређена психологијски, тим мање етички. До више се моралности уздижу само појединци, који постепено привлаче друге појединце, док се најзад и читави слојеви не издигну до њих, — па и онда за те слојеве симболи значе више него оно, што треба да прикажу, љуска више него језгра. Војвода Батрић вели потурчењацима: „Но ломите мунар и џамију, Па бадњаке српске налагајте И шарајте ускрсова јаја, Часне двоје постах да постите, За остало, како вам је драго“. Владика Данило пак има проширен умни хоризонат и тање чуство, виши и дубљи унутрашњи живот. „Ко на брдо ак’ и мало стоји, Више види но онај под брдом. Ја повише жшто од вас видим, То је cpeha дала ал’ несреНа!" Он уме да издвоји своје представе од својих чустава и воље,. он има и дух, не само душу, он има и самосвест, не само свест, он неће да буде одређен нагоном него разумном вољом, етичким мотивом. „Вук на овцу своје право има Ка тирјанин на слаба човјека; Ал’ тирјанству стати ногом за врат, Довести га к познанију права, То је људска дужност најсветија!” Владика Данило мисли, сумња, тражи посредне мере н задржава радњу, која је за његов народ неминовна. Он сумња и оклева, јер је више владика Раде него владика Данило, — владика Данило зацело није био толико издвојен из народа. И зато, што је више владика Раде него владика Данило, владика је Данило у Горском Вијенцу српски Хамлет. Да се ово потпуно разуме, треба схватити разлику између владике Данила у Свободијади и владике Данила уГорском Вијенцу. А ова се разлика опет оснива на разлици између владике Рада, када је писао Свободијаду, и владике Рада, када је стварао