Delo

ЊЕГОШЕВА СТОГОДИШЊИЦА 397 одвео не само од историје (ово му не бисмо смели замерити). него, као што понеки мисле, и од „закона вероватности и нужности“. Што ми толику субјективност подносимо, и то радо подносимо, то је стога, што је владика Раде приказујући себе приказао један велики и снажни унутрашњи живот, који нас неодољиво привлачи к себи. То је естетичка вредност, која увек и на сваком месту одржава своју цену, и која претеже вредности стила и композиције. Али се у Горском Вијенцу ни ове не губе. Његош је хтео да нам изнесе један историјски догађај, — он то није заборавио, он се није изгубио од онога закона, и као што је проблем умео заоштрити, тако га је исто умео и савладати. Уметничко га чуство није изневерило, он је осећао, да треба учинити могућном заједничку радњу и у дело унети ону вероватност и ону нужност, које, крај све субјективности, што је показује појезија, ипак је чине објективном, ипак је чине „филозофскијом од историје“, — и он је то учинио. Учинио је то појавом игумана Стефана. Обрт, прелаз на дело не настаје нити после убијства Батрићева ни самоубијства сестре Батрићеве, нити после бабе-вештице, ако је овима и припремљен. Обрт настаје истом после појаве игумана Стефана. Игуман Стефан је човек из народа, који је и остао човек из. народа, ако је и много путовао и много што-шта видео, а духовник је као и његов владалац. Он много зна и уме да мисли, као и његов владалац. И он развија своје мисли и пред владиком и пред главарима : „Обрана је с животом скопчана! Крст носити вама је суђено Страшне борбе с’ својим и с туђином!" После тих речи нестаје скрупула владичиних. Што је с животом скопчано, што влада читавом природом то... може бити и — мора бити. Истребљење потурица добива на тај начин и своје теоријско оправдање, игуман Стефан је изгладио опреку између владике, који је зебао од дела, и народа, који је зебао „од много мишљења", и одмах после говора игуманова настаје заклетва. Владика Данило није само српски Хамлет, он је и српски Арџуна. Ни Арџуна неће да се бори против свога племена. и Свети (или Узвишени — бог Кршна) даје му разлоге за борбу, и то и теоријске (сазнање мисаонога човека) и практичне (по-