Delo

ЊЕГОШЕВА СТОГОДИШЊИЦА 401 „прав ли био, или лажав био, ова сила оно име тражи, да га сатре и да га укиае“. Сила је одбивена, али погибија Шћепанова није отклоњена, и ова је приказана у перспективи на један оригиналан начин. Може бити да је Његош замишљао, да све важније догађаје црногорске опева у једном низу већих песама у драмском облику. На реду би били сад догађаји из живота његова стрица и претходника, Петра I, којему јеиу Шћепану Малом подигао леп споменик служећи се и истим речима, које је био одабрао и за свога миљеника Батрића у Горском Вијенцу. То не би била Свободијада, не би били нанизани догађаји, — било би нешто, што би се могло поредити с краљевским драмама Шекспировим. Драмске снаге овога Британца ту не би било, али би било ипак оне снаге, која одржава у заједници све велике песнике. Његоша, као што смо видели, није притискивала тешка наука. Ако је касније и читао много, кроза све слојеве његова знања пробивало се његово снажно чуство: јаку, изразиту индивидуалност његову није могло ништа затомити. Њом су преливене и све мисли, које је попримао, и стога је све, што је год написао, његово. Снажно чуство Његошево избило је у два висока кључа према идеји о богу и према идеји о народности. Оно је нашло нових облика, нових израза, нових симбола за те идеје. У својим делима он је извео све историјске претпоставке свога народа и његова развоја и довео их у везу с најопштијим законима целокупнога развоја, друштвенога и природног. Борбу свога народа довео је у склад с оним, што све обухвата. Читава се природа бори, па и сам бог мора да се бори против оних, који се одмећу од њега. И Луча микрокозма има својих додирних тачака с Горским Вијенцем. И у Лучи је микрокозма пустињак цетињски нашао оправдање за лек јарости турској. До те се висине погледа и схватања није уздигао ни један јужнословенски песник, а и од других не много њих. Ту је он у заједници с највећим. Како је Његош дошао до тих мисли? Да ли га је довела дотле његова спекулација, да на тај начин објасни борбу свога народа, или га је борба његова народа навела на оне спекулације? Дело, књ. 69. 26