Delo

ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ФИЛОСОФИЈУ КУЛТУРЕ (УЗ МЕШТРОВИЋЕВО ОДЛИКОВАЊЕ ВОЈСЦИ) II Иван Мештровић није тај најмање свесни улоге српског народа, српско-хрватског и словеначког, (чини се да је још увек потребно одвајати два последња имена и повлачити их подвлачећи их) и ако данас има великог Словенства у српској култури бар потенцијално ако не ефективно — јер времена треба и многога рада најваљанијега да би укамењене лепоте постале живи и једнаки себи покретач животодавни националне културе — то је достојно Словенства Словенство, не Српство само или Југословенство Видовданског Храма, религија, и философија, и културна политика југословенског национализма што су јој општељудски лепи и европски знаменити, најослободитељскиЈе карактеристични за модерно време симболи Милош Мештровићев или Марко Краљевић, или Вукосава никада неизрециве лепоте или Срђа Злопоглеђа, каријатиде, удовице, јунаци, јунакиње, непрочитљиве мисли Косова или Страхмира Крањчевића Сфинга; или медаље српској војсци блага туга, свети бол свечани и задржани што је служба будућој нацији после крвавог посла, предваскрсни псалми великој култури, цивилизацији југословенској што ће имати да је предводи ослободитељица себе и Старе Србије, проширена и обновљена, али недограђена и несаздана још увек за сву нашу меру уљудбе и просвећености Србија, за целу и пуну душевну реч нашег народа људској историји, дар општој људској души из подземља националне српске душе и неисцрпивијег још и нелрегледнијег ■створитељског подземља расне душе, словенске; пољске, чешке, и свих мањих редом душа националних проникчутих свих за26 *