Delo

404 Д Е Л* О једно једне у другу; из подземља Русијине душе душевну реч„ казавши без обилажења. Најбоља је поносност Србије суверена гордост на неокаљаност своје националне части, безгранична љубав, свим бићем преданост, скупље од свог живота а не само од свога дебелога живљења вољена узвишена слобода, није воља да се егзистира, животно воља Србијина, још мање да се живи измишљено или без елементарне декоративности, без најбезусловнијег луксуза нужног души националној као храна телу, без страхованога става, геста самозадовољног што му је све равно до мора. Него је воља декора, глад луксуза величина Србијиног националног морала, каприс за који се залаже глава, пркос душе који стаје черечења националног тела, крви, живота људи. Та воља бити човек — јер то је воља не давати никоме рачуна за свој живот — зависити од Бога и од себе, хазардна та воља бацити егзистенцију на декорацију, помпезност та, то бити бесан и да вам је тесна земља којом идете, воља, пре, наметања себе другом него безосећајност за неморал подвргавања себе бесноћи другог, силна и премоћна и надмоћна и свемоћна та, воља Србијина за декорацију независности бивство је српског националног морала: он је песма, српски морал, он је лепота, јер воли не бити него не бити декоративан; и он је бивство. српске лепоте. Декоративност је лепота моралне лепоте српске, и бити Србин то је бити саздан од декорације, за декорацију; не мора се живити, али нам се баш хоће да живимо, силовито, плаховито, из ината, на срџбу оних што им је паметност и наједеност безгорда декорација; или на мрзовољност целог света ако не милује наш каприс; али да се не би без ичег живило треба бити декоративан. Као на пиће да се иде хрлили су, и као у легенди, сви од декорације, величанствени сви, првобитни у моралу, војници ослободитељи певајући, и као кроз песму, да погину ; и,. у ствари, ако је било разумног појимања, и оног што је хтело да буде или да се направи разумно, то је управа државе била и јавно мишљење штампано. Живо јавно мишљење није ишло. због разума, велики народ који се био дигао да ослобођава потлачену браћу, Косово да освети, љагу издаје, пораз царства,. честитог кнеза, Милоша, Југовиће, цело предање; и кад се преостали поврате кућама не закуните се да неће да се распевају,. не о историји новој, настоЈању главне српске слободне државе да се прошири и реинтегрира у се младу стари комад земље,-