Delo

406 Д Е Л Q за декор; и где се гинући за част горе и лепоту народа, умик рало опеван певајући, ни мајку не жалећи ни љубу ни сестру^ него јелек од срме; такав један испеван везом, душом обојен,. ишаран сузама робиње што су преболне и предивно лепе кад су српске. Свесна и целокупна српска култура имаће неисплакане још сузе, невину лепоту декоративног бола да опева; ништа мање горког бола и распињућег јер је сав отмен, сав за красоту, због украса. Српско Словенство биће отменост поноситости, морална дивота безлобног декора. Док ће наша перверсна и еле^антна лепота пољска бити најизгњеченија и најнервнија, а чешка док ће првобитно јака бити, најживотнија и најздравија, руска ће наша лепота бити најбоља, највише душевна јер неизмерно човечна, а словенска лепота што ће бити српска декор ће бити, поноситост и отменост најбоље украшена и најлепше добра, зрачност, и топлина, и лакоћа, и жртвованост важности декору и певању биће наша лепота и кад буде најтеже болна и под најтежом коби; сва ваздух и светлост и веселост и неважност, и кад је тужна као што је човекова душа на земљи; а болна, неизлечиво горка и уцвељена и кад је сва распевана и најразигранија, плес и победа; радовање нам је од сете начињено и словенске чежње нико не зна за чим. Мешавина је то најдуховнија и високе моралне вредности; тугом сведеном на украс, несрећом на дику, ми ћемо имати своје место међу осталим Словенствима, свима невеселима јер је рђаво бити човек на земљи која је данашње, и јучерашње је било и сутрашње ће још бити, тврдо станиште,. не мучно што би било, него што је недушевно, рода људи. Нек се не помисли да ћемо се учврстити на том месту зато што је то суђено и што ћемо се успети до њега, старали се да га достигнемо најсвесније и с крајњом упорношћу или не старали се, не градили се подобним да га заузмемо, препустили животном нагону националном, вољи народа и свемоћи удеса. Није само величина појединачког живота у моралном самоуправљању и свесном грађењу, свеобилном јачању, моралном улепшавању човекове душе што нам је божји дар, и немоћно би плитак, и свакодневно паметан и наједено дубок био мислилац о философији историје који не би био кадар да зарони у морални смисао, подпојавни основ, бивствени живот, земљиног људства и васионог света. Част је народа, воља његове независности големо слична декорацији девојаштва, вољи недодирнутости. Првобитно је хтети понос