Delo

ЗА југословенску философију културе 407 свога живљења, декор слободе, и хтети у националном моралу мање од тога, не хтети то живот хотећи, не ићи радије у смрт него се окаљати у поносу, превити се или пребити у кичми, то је нејуначки и негосподски јер је чојство јунаштво, и то је безживотност у ствари, безнародност, као што је безличност и безвредност живот неморалног, недостојанственог у својој човечности, појединца. Као што је бити под кривичним закоником бити испод позитивног етичког минимума: јер прогрес земљин тражи позитивне основе, и национални морали су позитивни. Не хтети самосталност човечанства своје нације, то је бити под кривичним закоником најпозитивнијем од свих морала опште људских, државних, друштвених, појединачних, националног морала. Величина је једне националне историје воља њезина моћно људског живота, воља честита да буде и не страхована једино и мржена и презирана од осталих историја, и да буде висока вредношћу, скупа човечијем роду; а важност је без краја велика те воље, тајновита и дубока, безимена лепота њена морална, безмерни декор, божанско одличје, способност те важне и одговорне — ту смо — и слободне воље националне да се гради и води, да се разори или да се створи. Понајтежи је од философско историских проблема проблем слободног националног арбитрија, а ко би знао да ли та неизмерна важношћу и величанствена у правди отајствена загонетка не захвата и саме расне душе, самоодлучивање, интелигентну моралну вољу раса, па чак и самог рода људи целог, или даље од планете што је наша, од система што је наш! Разуме се да има неслободних људи, и људи који нису увек слободни у својој моралној вољи али ту није говор о екземпларима људске врсте који нису сасвим људи ни о људима који то нису у понеком или у многим моментима; јаку свест, велико васпитаље предпоставља морална слободност појединачког одлучивања. Моралан је ко је не само позитивно одговоран него одговоран пред Богом, и човек је ко је слободан и добар у свом моралу. Човек је велик кад је слободан и добар, честит и безгрешно одговоран и кад није велики човек; висока му је интелигенција погодба за то, свест о снази; воља за свест ту о снази; свесност те воље за снагу. Нација је велика и кад није велика јер је пред Разлогом Историје велика, ако и није увек пред позитивним материјалним судом тако зване цивилизације и културе, кад је свесна снаге и снажно свесна, и кад распоређује