Delo

408 Д Е Л 0 свој живот свесно и води се снажно напред, разумно се самоуправља продубљујући се у човечанству. Наш народ је врло висок мишљу одавно, и они што су му представљали снагу свесности, ако не жестину животности, колико давно још гледаше у духу звезду што нас води, и како је свете мисли Сава и посвећеног разбора Доситеј, Песник Владика или Честити Кнез, државотворце као што су Карађорђе и Милош Обреновић да не помињемо, толике друге старије давно од њих да не помињемо, нас какви смо да смо какви су да су створитељи, засниватељи нацијиног тела и душе још више, како су знали, како су — колико год се могло — умели да цивилизацији српској и култури заснују најшире, најдоње темеље, како су мисао Југославије у ствари имали у словенским српствима и како су они хтели да космополитизују, модернизују и животну и човечну да саграде замисао нашег данашњег национализма српско-хрватског па и словеначког; и бугарског, била је велика у Југословенству идеја блаженог покоја Југословенског Књаза. Мисле врхови и мисао су нације они што нису живот јер пук нису али су већи душом од целога живота и по човечан живот важнији од пука; ту је ако не снага нацијине воље, бар свест њезина; посланици су од Бога и од нације су саграђени, због човечанства, за њу. Ипак нису свеодржавни нацији јер нису све него тек најбоље и највише: увиђавност су и далековидост, имање су звезде водитељице у широкој и дубокој мисли, седиште су националне савести, највеће добро, благо никад не процењиво нација. Мисао су њене воље и човечност, и снага су што баца напред и морална слобода кад нација мисли у свом мозгу, концентрацији својој и скрајњој синтези, кад је нација утеловљена у великог човека који јој је изабраник, и кад у представниковој, херојевој мисли онда је она сушти морал и сушта слобода. Ту је у сакристији целог свог живота, на светлом часу кад маса постаје не позитивно једино него морално одговорна, и кад се човечанство спаја с једном нацијом кроз највећег њезиног, историјска мисао људска кад се оваплоћује у одлучењу само једног за врло многе, кад се предају законске плоче свеопштег морала историјског једном националном моралу. Скрајњом брзином бивамо све зрелији у моралној самоодлуци националној, и давши већ велики и за бесмртност одређен симбол душе, целе и најбоље, не Србијине једино или српске него и хрватско-словеначке, југословенске дакле у његовој моћној снази