Delo

410 Д Е Л О ција културне савести националне животно нам је неопходна, и најжурнији, најпреданији, обазрив али првобитно снажан рад је неотклоњив да сведемо и сложимо заједно разасуту и неодважну савест што је имамо, чврсто да усредсредимо пажњу на сву велику област националног тела и на рђаве разлике и мучно ниске ступње културне. Тешки мрак је и кужни трулеж захватио на најбољим местима то тело раскомадано и после другог саздања Србије, и требамо оштро и незавијајући увидети и прегнути да извидамо ране, и културни живот да изједначимо и ујединимо. Чињеница је, на пример, да наш најсрпскији народ, и важан као сви остали делови нашег народа заједно, или важнији од свих њих заједно, народ Србијин, културна му, радина и одлучујућа савест то јест, заостаје у смислу за ликовну уметност од осталих наших народних комада ближих западној култури и који су били под јачим њезиним утицајем, од народа нашег у Далмацији, у Хрватској, у Словеначкој; а колико ће моралне трулежи и националне неотпорности, и колико културне неактивности бити, наведимо прво што долази на памет, у веселничкој, на пример, Славонији, или у мрачно однарођеној и безнародној муслиманској, нашег језика, врло много или сасвим скоро наше крви, такозваној Херцег-Босни, вређајуће је сетити се. Раскомадани смо не у телу националном само, предрагој словенској земљи Балкана што нас исхрањује, него, теже болно, кобније опасно, у културној смо вољи раскомадани, безмоћни у свеобјамној националној свести. Нисмо прожети сви свима ни сви целином, целина пак идејом дубоком о припадности себе целе себи истој није свесилно прожета; врло је мутан сан Југославија још и сад, и није се још родила њезина саздатељска воља. Али, после цивилизације и културе древне хеленске и старе византијске нови, велик и опет, можда важнији него што би се и најзанесеније Југославијини усудили да поверују, крупно знаменит по западне Словене, врло добро дошао источни, смисао је Балкана Југославија, српскохрватска и словеначка са бугарском велика цивилизација и култура. Ослободитељица пак себе и Старе, најнапреднија културно југословенска земља, јуначна и украшена моралном дивотом Мајка Србија није једино пијемонат Српства, Србохрватства и Словеначке то јест, него, важније и одговорније, културни пијемонат нестворене, али која ће се створити, Југославије, оне која ће понајпре представљати душу Балканије, Савезних Држава Балканских. То је, узевши сразмере, једна Русија Југославије и Балкана;