Delo

ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ФИЛОСОФИЈУ КУЛТУРЕ 411 дакле посвећена и неприкосновена величина моралног једног задатка, голема ствар, вредност историје која ће трајати славне векове после славних и мрачних векова не само крваво него и богатим духом заслужених, тешким духом и скупим човечанству духом што га је Србија почела а што ће га Југославија завршити. Велики је Србијин разлог и тежак јој смисао морално-историјски; она је културни пијемонат, и биваће то све више и биће до краја недалеког великог дана, Србохрватства са Словеначком неразорив и безулован темељ Југославије, громада животодавна морално-културне снаге Балкана. Михаило Обреновић је Велики Књаз јер му је то била последња мисао, најдаља намера националистичке југословенске концепције; владар Србије данашње зато је Краљ Народа што је од његова краљевања био могућ југословенски национални рад, културно најпре заснивање Југословенске Нације. Не догађа се наших дана једино одмазда векова, правда мртвима, и није једино велико ослобођење Старе Србије и проширење Нове што је сад постала Стара што се десило; него се и кују најдоњи темељи будућих векова, боља и безболнија, човечнија и богатија, господскија, духовнија правда нерођенима још. Мисли се идеја националне културе, измишља јој се, тражи ријући по подземљу националне душе морални лик. изглед јој достојан српске моћи да се робује и да се ослобођује. И приближујући се материјализовању интегралнога Српства надаје се мисао још интегралније, веће и потпуније, што је најглавније: више, и словенскије што није неважно, не мање балканске него европске, не више за савременост него за људство докле га буде и где га има, културе што ће бити српска и југословенска. Надаје се Мисао Југославије силније животније него икада пре у светломрцању многоликом кроз које се свесрпствима, свехрватствима, илирствима и безживотним јер интегралним, душевним подоста али безтелесним југословенством, објављивала до сада. Да право каже човек, у ствари јој се први темељи имају да поставе тек овог нашег времена, Југославији: и правије, не без страховања и нестрпљења да се каже, тек времена иза нас, и још једног иза нас ће се већој још Мајци од Србије да сазидају темељ и заснује грађевина. Не значи да је малена одговорност и незнатна дужност оних који данас замишљају наш велики живот, свих заједно, јаких свих јер уједињених. Грађење је Југославије преважно у сваком моменту, а удео је данашњих врховних, и свих до чије