Delo

412 Д Е Л 0 тчоћи стоји њезино стварање, врло одговоран, и треба с крајњом пажњом да се развија и усавршава да се предаје у наслеђе. Није механика никаква на свету пационални живот, и просветни т. ј. и привредни, и друштвени, и душевни у опште и сав телесни, него је морал, човечја душевност, душевна животност; и као што је историја сва начињена од душе, и нације су од којих је састављена историја. Може се небесан и богомрзак бити, и надземаљски јуначан и подљудски оскврнаван, вро дакле и ружан у националном животу; јер је нација душа, а душа морал. Догађаји су национални морални догађаји, и национална свест је национална савест; па ако не мисли и није слободна воља целе :нације, мисли и слободна је, одговорна, јер је свесна савести, воља врховних најбољих, који су мисао нације и господари који су јој дакле ствараоци добра или зла, живота великог или бедног живота од ње. Ивана Мештровића дело велика је културна самообјава, — уметничка реч људском роду — наше нације, оне целе још нестворене Југославија шго ће јој бити поносни назив. Јер тело национално ствара национална душа, као што Аристотелу Стагиранину и Аурелију Аугустину тело човеково обликује човекова душа; а што се не може цео и пун, органски и моћан, до краја интегралан дакле, сав и савршен, завршен и саздан, национални живот да заснује пре него што и тело, за узврат, не створи своју душу, што једно друго не створи наизменце се саздавајући и јачајући, и напредујући све животније, то је што није сва душа нације њезина најбоља и највиша душа, та што мисли у вољи и што је слободна у моралу, него је душа од које се живи, која за тело мисли, и та се, у целој ширини и подземној жестини, може створити једино сво тело национално ораганизовавши, ожививши га органски. Тако је раскомаданост наша на многе и разноврсне државе могла да живи дајући живот, дојећи најдрагоценијим млеком душе колико се год могло више, боље човечности, вишим људима, нацији утеловљеној у једног или у мало њих. Јер је потребно не изгубити душу, и тамна воља, нагон предубоки да се живи као нација, рађала нам је и досад певаче и пророке, учитеље и проповеднике о вишем људству Српства. То је као што су добри војници, умни пук честити што се крвавио ради славе Србијине и живота Српства, заклањас прсима, сртао лред зрна, преклињао борце што су осим синови земље још и будућа мисао народа, нека се склоне, нека се сагну,