Delo

ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ФИЛОСОФИЈУ КУЛТУРЕ 413нек не насрћу баш они јер су скупљи због блага у духу што. су га покупили по свету и вратили се да обогаћују западством,. наједеношћу и германством, провртношћу и животном паметношћу јуначку земљу. Тако се догодило рођење хероја уметности нашега народа, и тако је симбол најлепше и најбоље Југославије лепота коју ћемо поклонити словенској мајци и дати свој прилог људској човечности, Видовданског Храма, због тога је могућа била лепота, здања прелепог и великог у моралној лепоти као српска душа, као руска, укамењено српско слово што се објавило у њему. Тако ће слово душино, та српска лепота, бити стварање животности, и телесне и душевне све, и тако ће једна уметност бити не само снага начињена од нације, и која је част нације и гордост јој, него ће снага бити најлепша међу многим којаће градити нацију и не само моралну јој лепоту него тело само,. земљин живот народа. Мештровићемо је дело најсавршенији пример целе и праве велике уметности, она, која је интегрална.. која је у својој лепоти, због своје складне и јаке, човечне и органске потпуне душевности, дело изнад и изван уметности саме, национално дело опште људско, преко националног пак животно дело, у кратко рекавши, живот; и културна философија и културна политика, и философија национализма и револуција национализма. Стварање је Југославије Видовдански Храм и симбол Југославије, душин јој израз, укамењена јој и саграђена морална лепота, песма њезиног смисла, дивота њезине религије, слика у огледалу пре живота пред огледалом, одраз Југославијине нестворене још душе у сну уметника што јој је необјављеној још речи,. замишљеној тек у самој себи. Српска ће лепота бити Видовдански Храм, благост украшеног, милост препаћеног; гордост страдања, девојаштво радовања ; трагична ће декорација бити, словенство красног срца и недужност словенског украса. Видосаве и Милоша Мештровићевог велика лепота ће бити споменик кроз. сва времена Српском Народу; и Марка сверазорног и Срђе Злопоглеђе ужасавна лепота, џиновска доброта ће бити, расрђеност праведног, побешњелост увређеног у срце, велика лепота српства. душа Југославије. Светиња национална ће бити, најлепши понос Југословенске историје; на свемоћници је Србији, на’Културном Пијемонту Српства и Југословенства поЕерена на религијско чување и заштитничко окриље најдивнија та цваст словенске душе у српској, тој југословенској, и на мајци је Југославије, на Ср-