Delo

ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ФИЛОСОФИЈУ КУЛТУРЕ 415 'благостању кажимо културном да допринесе свој удео посла и успеха ? Државотворну оријашку снагу Србије после самостворења свог пре једног века Освета Косова је поновно доказала првобитном моћношћу и дубоком жестином великог поколења које је за се мислило да је мало и ништавно. Културотворна пак Србијина снага, сва од веселости и лакоће, сва од озбиљности и тежине, показала се у невероватна два или три као из бајке деценија где се држава омоћала много, друштво цивилизовало, морал херојски се сачувао, дух обогатио големо се трудећи да присваја што треба и произведе што му је у снази. Српска просвећеност се проширила и подигла приметно, а највише њене објаве, наука и књижевност, без најлепше друге што се назива уметност, несразмерно од опште просвећености народа, високо су се уздигле и сведоче о великим будућим националним победама које ће престављати српска научна и књижевна освојења. Али, што се није десило нашем народу у Србији, десило се Југославији у Хабзбуршкој Монархији, сународницима Хрватима и Словенцима, нашем пуку што му је завичај земља прве наше западне културе, на хрватском нашем мору, у Ивана Гундулића и Руђера Бошковића Далмацији, Ивана Мештроваћа Далмацији. Постоји воља уметности Хрватства и Словеначке јача од уметности наше у Србији и постоји српска и Србијина у свом Југословенству уметност велика нашега народа што се зове Иван Мештровић; народна уметност рођену Далмацију што нам је учинила премилом и најлепшом нашом земљом, најбољим Приморјем Србије, Југославијом на Јадрану. Поклоном крша загорско-далматинског Србији, Југославији, Култури преко Словенства, наш народ, и Србија која нам је утеловљење државотворне и културотворне мисли, добио је и уметност величајну достојно Србијине војничке врлине. Тим догађајем је одлучним, преокретним из основа, заснована висока културна судбина Југославије, и животни разлог Грдобе Земљине задављен је у еонима преклан по крвожедном и богомрском срцу; том објавом је побегла Великога Владике „грдна клетва с рода“ и та је божја милост залог удеса да ће се и у најбољем и најдивнијем, културном а не једином физичком облику испунити Српски Завет. Српски Завет ће се збити, Бог хоће; Видовданском Храму саграђење није ништа мање предодређено и ништа мање он није величина националне части него и вредност Мештровићевога живота и живота Југо-