Delo

416 Д Е Л 0 славије. Вредност he српског живота, боље него и једно људско благо произишло из југословенског духа, потврђивати светошћу и дивотом моралном своје лепоте Видовдански Храм Ивана Мештровића, и гвожђе би заслуживао ко би се противио саздању врховне части југословенске нације, смрт морално драгу Богу као Земљина Грдоба. Тако је најдаљи домет српске и југословенске и балканске културе извесан као и култура сама и сама нација. Могло би се неумесно и неправедно причинити страховање ово дакле и тешко бојање да се силовити неразумни не појаве, свенадмоћни избезумљени; јер би такови били кадри да отежују посао или да разграђују по ноћи што би се по дану зидало ; бол ужасни што би био срамњење пред својом уклетошћу, згнечења срџба на то што ђаво или Бог не дају праву величину српску и славу. Али знамо да има морална слобода нације, и да се може бити рђав или наравствен у нацији, и да могу тешко ранити, болно засећи у лепоту и морал нације они који јој раде мисао и мисле радећи за њу. Случила би се та богомрскост кад би неразмишљено мислили недобро водили, хтели зло да послују или не могли да делају како треба; они што су Водство Нације грешници су не они који су дорасли до људства и не знају за своју слободу него они који хоће зло знајући што је добро и бивши људи. А кад не би било ни једног моћног вође и управљача који добро мисли и лепо хоће значило би да је нација без морала у души и без живота у разлогу пред распадањем. Безмерно је то далеко од нас и једино би се могло дешавати пометености и несналажења, рђавог заустављања и теглења натраг и под земљу, а не пропушта нам се дана, и потребно је складно братски да се гради заједничка величина. И баш су одговорни они који осећају што треба ако се око њих ради оно што није по закону нацијиног живота и напретка, и несме се заклопити око. одморити савест ни једнога часа; ни онога што се може причинити најбезопаснијим од напасти и чврсто утемељеним у добру. Одликовање Ивана Мештровића Осветничкој Војсци говорило је мисао Видовданског Храма у ситном облику једне прелепе и посвећене медаље; рђава је слученост полусвесних воља или недовољно јаких у добру хтела да се Ивана Мештровића Медаља Српској Војсци одбије, прими једна друга. Несрећа нечујно прошла и која никад више ни у каквом облику не треба да се поврати и која би била злослутна и сабласна кад би се