Delo

ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ФИЛОСОФИЈУ КУЛТУРЕ 417 повратила. Српске војске треба да буде достојна Српска Култура, и као што је тамо било само човештва и јунаштва, овде мора једино памети и складности да буде, воље најбољега, дизања све земље што је српског рода људи према Југославији, Словенству, Човечанству. Не грешке културне него културна зла не смеју се догађати; и несме се мање добро од највећег хтети своме народу. Судбоносно би било по велико место Југославије у словенској душевности и преголеми задатак Србије према највећем и потпуном том животу државном и културном што ће бити животодавност, нарочито душевна, Балкана, Југославија та, и не би морална аристократија, декоративност доброте Словенства у Српству била необориво саграђена, ни потребним журењем створена, кад би се испречавале бесловесне пометености или невољне наопакости, гомилале се и забеделиле пут животном надирању, и културном освајању, као што је минули — последњи нек би био! — случај да се одбије одликовање нашег народа нашој војсци, а прими елаборат једног инжињера поднесен да се узме за Медаљу Војсци Југословенства Косово што је осветила. Димитрије Митриновић. Дело, књ. 69. 27