Delo

О ТЕШКОЋАМА ПРИ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТУРЕ (ПОВОДОМ КРИТИКЕ „МОДЕРНЕ ГЕРМАНИЈЕ“) У двоброју Дела за јули—август 1913 године приказиване су са критичким алирама две књиге о двема земљама, о Немачкој и Аустро-Угарској. Г. Др. Лазар Марковић прихватио се да реферише о мојој „Модерној Германији“ јер је мишљења, које је већ раније наглашавао у Делу: „ми који смо били у Немачкој и мислимо да је познајемо“, — а Г. Миодраг Ристић о Гајдиној књизи о Аустрији. Оба реферата изазвала су у мени све оне рефлексије о тежини проучавања страних култура које ми долажаху и за време самога писања „Модерне Германије“ а још чешће доцније када сам даље пратио културне појаве у Немачкој и Аустро-Угарској. Г. Марковић кратко и отсечно тврди да сам у „многом погледу неподобан за писање књиге о модерној Германији, јер сам на првом месту необјективан, јер не посматрам Немце. као незаинтересовани посматрач него као Југославен" (из чега ми г. Марковић придева и епитет „славенофила“. Сви модерни југославенски националци, — а тих је у Србији премало, јер две су ствари бити југословенски националац и бити одушевљен Југословенин! — знаће колико несхватање нашег вансрбијског Југословенског Национализма открива то придевање „славенофилства“!). На другом месту, у реферату о књизи Блондела, наглашује г. Марковић, очито с односом на мене, да „то (Блонделово) није сугестивно — тенденцијозно причање, већ мирно излагање једног савесног испитивача.Г. Миодраг Ристић хвали и носебно наглашује да је Гајдино дело завидне објективности, да је Гајда „посматрао аустријски живот ни као пријатељ ни као непријатељ већ онако како минералог можеда проучава минерал" (курзив је мој). Служећи се љубазном широкогрудошћу уредништва Дела хоћу да на та два примера изложим колико је тешко проуча-