Delo

420 Д Е Л О них веза (разлог, услов и циљ) у функционисању појединих социално-културних феномена. Дакле, модерне културе као такове,. као ткива социалних појава нису предметом ни географије. Па која наука то проучава? Т.зв. етнопсихологија? Пре свега ње готово да и нема у оном смислу који овде долази у обзир т.ј. у Фујеовом (Esquisse psychologique des peuples europeens, 1903) jep Вунтова Volkerpsychologie само je психолошко тумачење генезе и почетног развоја језика, обичаја, мита, верских престава примитивних скупина, — а друго, кад би је све и билО' (т.ј. у Фујеовом смислу) она не би исцрпила све културне појаве а и врло много би објашњавала чисто интуитивно дакле негенерално, ненаучно. Међутим нема године а да се на европској и америчкој, у последње доба и азијској, књижарској пијаци не појави мноштво написа о појединим земљама, о савременој култури појединих народа и нација. Та дела пишу новинари, „публицисте", путници, професори националне економије, ретко стручни социолози. Сва су та дела једнако необјективна у највишем смислу као што то имамо при престави проучавања минерала, хемикалија, механичних појава ит.д. Природа и култура за човека су два супротна света ма колико они били у објективној реалности једно, за човека су две принципски различите сфере једне реалности: свет чистих објеката (проучавају их природне науке) и свет културних вредности, добара као предмет културних наука.1 Али и ако је искључена та природословна објективност у културним наукама, јер у њима проучавамо вредлости, добра којих интензитет зависи од наше особености, особености детерминисане културним ступњем, као и брзином развоја и наше личности и целе наше скупине којој припадамо, имају и културно-научна излагања своје објективности, која се не сме упоредити са минералогом и проучавањем минералија али која је такође научна објективност, наиме: из што веће количине несумњивих чињеница упоредбом, серијацијом и генетичним спознавањем открити узрочне везе појединих појава, читавих група те и развојних фаза, па у колико је могуће сазнати и развојне тенденције дотичног феномена или и читавог комплекса такових. Све то без помишљања на практичну примену коначног спознања 1 Heinrich Rickert, Kulturvvissenschaft u. Naturwissenschaft, 2. Aufl. Tiibingen 1910, (нарочито стр. 11—38); и Grenzen der naturwissenschal'tlichen Begriffsbildung, 2. Aufl. Tiibingen 1913.