Delo

0 ТЕШКОЋАМА ПРИ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТУРЕ 421 ћ без сваке petitio principii. Једном речи, без валутативних одређивања, без Werturteil-a! Тако је у теорији. У пракси и највећи научари ретко одговарају потпуно тим постулатима културнонаучне објективности! Кад би се дакле хтело засновати једну дисциплину (врло потребну!) која би имала да проучава савремене најкултурније скупине, морало би се располагати пре свега најобилнијом грађом, исцрпним описима стања и појава и најмањих заселака, и то по могућности свију, и метропола. Тек онда би могао читав штаб учењака упоређивати, сређивати, груписати по развојним ступњима и на крај крајева доћи до синтезе културе дотичне државе одн. народа и нације, до генералних спознања али онда би уједно прешли границе научне обла■сти и ступили на тло културне философије где се оперише са вредностима, где престаје и културнонаучна објективност (о фамозном минералу да неговорим!) и да је услов и претпоставка спознања више особеност културног философа но гомила непобитних чињеница. А напослетку сви ми тежимо тим последњим .„спознањима11, тим системима вр едн о сти, и митос примитивног дивљака и поглед на културу дојучерањег варвара и потпуно културног човека највиши су циљеви човекова мишљења. Дакле кад бисмо хтели да имамо научна спознања о савременим културама, морали бисмо прво имати такове дескриптивне дисциплине : социографијупа онда на њој засновати к у л т урологију (као једну грану опште генетичке социологије!) а на врхунцу би била културна философија. За сада међутим имамо тек наговештаја такове социографије, као: О. Н. Мапп, Life in an English Village у Sociological Papers, vol I. (1905); W. J. Thomas, Race psychology у The American Journal of Sociology, 1912, N. 5; Oros kozseg gazdasagi es tarsadatmi Rajza у Huszadik Szazad, година 1910 и сепаратно од Bosnyak-a (исцрпно приказао на срп■ском д-р Т. Остојић у Летопису, књ. 292 и сепаратно); Schnapper-Arndt, Fiinf Taunus - Gemeinden у Vortrage u. Aufsatze 1906; Braun, Egy falu lelektana у Husz. Szazad 1913 год. Чувено je француско дело: Monographie d’ un canton type од Едмон Мишла 1908—1911 у 3 велике свеске, о варошици Беје (са 8000 становника), чувена је Чарла Буса монографија о Лондону (Life and Labour of the People, 1892—1897). Ето то су главнији радови из социографије. Ништавно премало! Дакле не може се јоште писати научно објективна и исцрпна дела о савременим високим културама јер немамо социографије тих земаља и нација.