Delo

422 Д Е Л 0 А статистика? запитаће некоји. Да, било је мислилаца који су сматрали социологију излишном, јер је „статистика“ општа друштвена наука (!?) која решава (!?) све друштвено-научне проблеме. Слично је мислио и Вунт у 1. издању своје Логике; тако мисле данас још понеки статистичари који нису корачали с временом али, има већ и међу њима врло светлих умова, н.пр. Жижек1, који појимају огромну разлику између статистике неких друштвених појава и социологије. Наше је становиште ово: статистика није уопште наука, него метод; научна је дисциплина демологија као дескриптива спољашних дешавања у скупинама те тако и групних дешавања, али не посматрајући их као еманације групности него као дешавање и доживљај многих појединаца. Та дешавања и доживљаји могу бити са своје стране опет условљени и проузроковани чисто групним моментима, дакле социологијским појавама, као на пр. исељеништво због верских и националних сукоба, због ширења великог поседа, смртност услед ратништва и т. д. Нема сумње да добра, поуздана и исцрпна статистика (популације, привреде, просвете, „морална" или баш неморала) једне државе (а немачка статистика је и поуздана — с изузетком прихода, нарочито прихода великих поседника, јункера — и исцрпна!) пружа дубок увид у ткиво културе дотичне државе односно нације, али само спољашне дакле цивилизације! Која статистика ће нам открити моралне појаве једне скупине? Можда т. зв. „морална“? Она ће нам их само наговестити, само дати подстрек за исгинско спознавање моралних мотора. Јер шта нам казује на пр. број ванбрачно рођених и бракоразвода о моралном значају тих појава, о мотивима и ефекту? Колико и ништа! Ето године 1913 издао је управник немачке Рајхсбанке, угледни национални економ Хелферих дело о развоју немачке привреде за последњих 25 година (т. ј. под владом Виљема II, imperator, гех-а). Огромни бројеви, огроман напредак. Али ништа недознајемо из тих бројева о јазевима између класа, о патњама убогих и разврату богатих. Године 1913, почетком месеца новембра држао је најбољи беседник берлинске евангелске цркве Имануел Хејн страшну, савонаролску проповед. Говорио је о покварености немачког младог човека, о бесавесности ванбрачног оца,, о немилосрђу богатизма. Милијоне бацају берлински богаташи за „Танго-теове“, за Пегу-ова летења, за Каруза, за Павлов1 Dr. Fr. Žižek, Soziologie u. Statistik, Munchen 1912.