Delo

0 ТЕШКОЋАМА ПРИ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТУРЕ 423 ску, док стотине хиљада (без прегеривања!) незапослених пролетера цвокоћу на зими, гладују, оболевају и умиру. Хејн не претерује, северњак, син Шлезвига нема бујне маште за визије катаклизма. Све што је Хејн говорио, истина је, лако је доказати са судским претресима, са исказима Arbeitsvermittlungsamt-a и са ревизијом буџета великих Vergniigungsetablissement-a. Хејнова проповед има за савесног културног психолога бар исту важност као и Хелферихов панегирик немачкој вредноћи, умешности и — благостању. А ако ће нам се допустити претпоставка да су морална добра виша од економских добара, да ова имају да буду поређења првима, онда су извађања Хејна далеко важнија но Хелферихова. Јер данас, без развијене социографије, не преостаје нам друга могућност проучавања страних култура па и своје, доли да прикупљамо репрезентативне појаве, објаве општих стања сваког социалног феномена (привредног, генеономског, правног, ратничког, политичког, морално-религиозног, философско-научног и уметничког) и да интуитивно, но колико је могуће и на основу научно-индуктивно утврђених чињеница на пр. путем статистике, одмеримо размере појединих функција у културном тоталитету. Јер ми требамо описе и анализе разних култура и то не само из радозналости, не само што не може свако од нас да живи на пр. по три године у Берлину те да на тај начин „упозна“ немачку културу, па да то надокнади књигом, него зато што данашње скупине, и које су већ у културној сфери Запада и које јој се прикључују, хоће и треба да знају шта значе за њу остале културе, шта има у другим културама што одговара њезиним развојним диспозицијама а шта је у другој култури за одбацивање. Јер данас се не предајемо безусловно цели једној култури него одабирамо одасвуда. Та дела имају прагматичан карактер и треба да служе као фанали у процесу акултурације. Али така дела не може свако писати јер се у њима хоће дати спознање интегралне културе, правилно одмеравање свију функција. Така дела може само социолог писати. Да не бих изазивао брзоплета и свезналачка „противмишљења" нећу да покривам горњу тврдњу својим знањем и уверењем, него ћу се позвати на светски ауторитет холандског социолога Рудолфа Зебалда Штејнмеца против кога аргументовати једино са својим „другим мишљењем" а не са логичним разлагањем значи већ много више до патолошки појав мегаломаније једног полуварвара. Штејнмец каже: „Социограф", дакле