Delo

424 Д Е Л О сваки који се бави проучавањем једне културе као целине а не само на пр. економске организације, политичког поретка, одгоја и школовања подмлатка, социалне политике у једној скупини, „мора бити стручно спреман у науци о држави (разуме се како опште правној тако и опште друштвеној! Нап. писца), у националној економији и у социологији (као општа теорија културних феномена и функција! Нап писца) а добро упућен у антропологији, специалној или примењеној психологији (т. ј. у психологији гомила, у социалној психологији и психологији народа у Фујеовом смислу! Нап. писца) и у етнографији ако неће да буде шепртљан"1. Додајемо ла мора познавати како политичку тако и културну историју дотичне скупине и то обоје темељно! Новинари Ире и Гајда писали су о Немачкој и Аустрији обојица површно; много спремнији је универзитетски професор у Риму Борђезе али је његова култура једнострана: литератскоуметничка и све види кроз ту призму естетицизма. Блондел је претежно националан економ а никакав социолог, зато може да је „објективан“ јер нема посла са моралним вредностима. Доен је већ много више социолог у толико му је дело понајбоље што је досада писано о Савременој Немачкој али — са енглеског становишта! А то је друго ненаучно обележје тих дела да су писана са једног посебног становишта, становишта које одређује шта ће се нарочито опазити и шта ће се како схватити. Енглез ће теже задирати у моралитете социалних односа, његово екстремно индивидуалистичко појимање (сетимо се да је чак један Спенсер унео тај индивидуализам, контрагрупизам и у своју научну социологију!) не допире до културних значаја једног случаја Кепеника, до правилног, културно-психолошког разумевања немачког милитаризма и бирократизма, за њега је особеност Кајзера (служим се изразом Кајзер и поред замерања г. Марковића, а служе се њиме и Енглези и Мађари, дакле није никакав мој ћеф него тачно осећање милитарне тежине израза, као што под речју „Цар“ цео културни свет не само мисли него и осећа теократског государа Русије. Ето то је објашњење зашто пишем, као што рекох, једнако енглеским и мађарским писцима, Кајзер, а ко запиње за то, тај још не познаје толико Немство, 1 R. S. Steinmetz: Die Stellung der Soziographie in der Reihe der Geisteswissenschaften (Sonderabdruck aus dem Arhiv fiir Rcchts-und Wirtschaftsphilosophie, Bd. VI, Heft 3) Berlin 1913, стр. 6.