Delo

0 ТЕШКОЋАМА ПРИ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТУРЕ 425 ни у прошлости ни у садашњици, те још не може да осећа него само мисли логично!) занимљива као особеност али он не може да види да је могућност такове особености на престолу и њезиног изражавања веома карактеристична и за грађанску свест, за човечански понос поданика му. Међутим Енглез проучава нарочито пажљиво економски развој Немачке и тежи да позна разлоге с којих је немачка трговина постала тако опасним конкурентом енглеској трговини. При томе проучава школство, организације, конзуларну службу па и општу психику Немца као радника, подузимача и чиновника. Разуме се да је при томг „објективан" у вулгарном смислу јер на пр. при школству једино с обзиром на практичне резултате привредних подузећа не може се ни бити усхићен ни отиснут, него једино констатовати да је такво и таково школство погодно за васпитање добрих. спремних и савесних службеника и подузимача. Сасма је друга ствар када се расуђује, ито субјективно, јердрукшијесе не може, је ли школство погодно за развијање слободних особености, је ли неморално у затирању сваке самосвојности баш најбољих ђака, је ли уопште ношено идеалима или само практичном целисходношћу. А то питање мора поставити сваки ко хоће да схвати интегрално једну културу а нарочито људи из оних скупина које не могу мислити на економско ривалство али су упућене да упознају свестрано, не само педагогијски-апстрактно него, пре свега, ефективну социално-моралну страну разних васпитних система. Утврдили смо до сада да: 1) не може, бар за сада, бити говора о научном проучавању и познавању културне целости једне скупине, државне или националне заједнице; 2) такова проучавања, од великог практичног значаја и ако ненаучна, могу вршити једино стручни социолози с изгледом на апроксимативну тачност; 3) сва та проучавања добијају посебну боју и значај односом скупине којој припада посматрач и писац и скупине коју описује. Иако је немогуће строго научно проучавати једну савремену културу, потребно је да се оперише са свима научно утврђеним чињеницама у колико их има и у колико одговарају, сврси т.ј. интегралном познавању културне целости, т.ј. не смеју се наводити н. пр једино привредно-статистички податци без исказа о социално-патолошким појавама, без морално-статистичких података, не сме уопште свагда показивати само позитивна или само негативна страна, али која ће више нагласити зависи од посебне