Delo

О ТЕШКОЋАМА ПРИ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТУРЕ 431 света који верују оним лажама : „deutsche Weiblichkeitu, „deutsche Sittlichkeit", „deutsche Treue“... a све je то веома карактеристично за данашњи морал Немачке Нације. Разуме се да има „изнимака" али је претежни тип аморални, а социолога се не тичу изнимци него претежни типови. 4) Тврдио сам да нем ач к и бирократизам, поред својих сјајних страна, често показује насилничке самовоље у интерпретирању закона и то нарочито у националистичким сукобима, дакле политичним а не правним! Два примера од јесени 1913: а) у Шлезвигу, у Фленсбургу забрањује г. окружни началник својевољно изврћући закон о удружењима Амундзену да држи предавање на норвешком језику и тек кад је ствар постала европском бруком Немачке, повучена је забрана из Берлина али post festum. Исто тако самовољно интерпретује полиција у Саксонској, кад на оснону Ausweisparagraph-a изгони из Немачке чешке занатлије, не зато што су политично незгодни (а то је једино исправни смисао за „lastige Auslander") него што као умешни и вредни мајстори праве конкуренцију немачким „колегама“. А Пољаке нећу да помињем,1 нећу ни поступање са социалном демократијом, са странцима уопште кад дођу у непријатан положај да имају посла са немачком полицијом и бирократијом. Јест, ја више не волим Немце. Само нека ми каже г. Марковић који је то свет што их још воли? А највећма их не трпе њихова „браћа“: Данци, Норвежани, Холандези и Алемани у Швајцарској. Не трпе их као један недемократски, сервилан према вишима, охол и бруталан према нижима, према свем другом свету надут и уображен народ. Нема ниједног значајног социолога Немца, који би у свом закључном суду био очаран Немцима, али су се и Новиков, и Кориехо и Ксенопол врло отворено изјаснили о несимпатичности те нације! — Не видим разлога зашто би ми Југословени имали бити усхићени Немцима. Можда због њиховог „културтрегерства11 по Корушкој, Крањској, Трсгу, Срему, Босни...? Можда због држања њихове целокупне штампе и публицистике у југословенским стварима? Социолог није ничији трговачки конзул нити агент, испредање извозничко-увозничких „културних" (?!) веза остављам Шлибе1 Види опширно о насиљима Немачке према својим пољским поданицима у Бранковом Колу, год. 1913, св. IX—XI.