Delo

432 Д Е Л О нима, Кеслерима и свима који се тиме баве, а ја сам имао да расуђујем као човек кома су једино културни тоталитет и његове објаве на срцу. Г. Марковић је усхићен у Немаца нечим што још није култура: цивилизацијом. Цела тешкоћа расправљања чисто и једино социологијског проблема односа цивилизације и културе као и њихових прогреса избија у свакој студији о ма којој савременој „културној" земљи и нацији. Али исту цивилизацију имају и Швајцарска и Данска, Белгија, Холандија, Шведска и Норвешка и Аустралија, али здравији друштвени поредак, виши морал но Немачка! Тиме сам само наговештавао само понајкрупније тешкоће при проучавању култура. Сада ћу да у неколико редака покажем како се потпуно промаша циљ такове студије када се хоће да проучава „непристрасно“, када се хоће елиминовати своја особеност као елеменат процеса спознавања; своја особеност је у целој условљености и испуњености културом и тежњама скупине којој припада посматрач одн. писац такових дела. Знате шта наступа у таквим случајевима? Писац који хоће да је тако „непристрасан" заступа, већином несвесно, становишта скупине коју треба да проучава и тако је тек у највећој мери необјективан, јер говори по становишту оних који су најзаинтересованији у ствари! А то се десило г. Гајди. Ја не знам да ли и г. Миодраг Ристић зна писати „ми који смо били у Аустрији и мислимо да је познајемо", али ја сам био у тој Аустрији, од Карпата до Адрије, па ипак је не познајем довољно да у свима детаљима могу одобравати или побијати Гајдина извађања. Али толико могу рећи: Гајда је врло необјективан, не можда што не воли Аустрију, (он то крије врло вешто) него што већином гледа кроз наочаре Аустријанаца а не спремног странца. Гајда је новинар, начитан, образован али новинар, никако социолог. А да није такво само моје мишљење, завршићу судом најмериторнијег органа, судом социолога Колојанија у Rivista italiana di Sociologia, 1913 год. бр. III—IV, стр. 443: „Велика је распарчаност на тим страницама, недостаје „тоталитет", нема ту потпуне и јасне визије једне земље, визије која би сијнула ма после дугог рада — и нехотећи —свакодневних аналитичних опажања", и стр. 444: „У извесном смислу писао је Гајда своје дело менталитетом једног Аустријанца..Ја нисам хтео да гледам немачки живот менталитетом Немца, нисам га хтео ни могао као дисидент немачке културне заједнице, ни престављати другима