Delo

434 Д Е Л О ноћу“. Г. Косић каже у свом одговору: „Али г. Марковић не зна за право стање врло многих љубавних састанака по Tiergarten-y, кад црвени због оног, због чегаје полиција затворила неко времевечеромулазе11. Наравно да ја то не могу знати, али тврдим да је то најмање познато г. Косићу, који не зна ни шта је Tiergarten, кад говори о томе, да је „полиција затворила вечером улазе“ — а Tiergarten и нема ограде ни улаза, пошто је то један са свих страна отворени јавни парк! Г. Косић истиче оне појаве, које су општи продукат великоварошког живота, као типично немачке. Па у томе још претерује. Задржаћу се само на тврђењу о моралности Берлина. У децембарској свесци часописа „Archivfursoziale Hygiene u.nd Demographie" објавио je Dr. Мајнсхаузен врло стручан и статистички огромним материјалом поткрепљен чланак „Да ли Берлинци телесно опадају“. Резултати његова истраживања су напротив, баш, да Берлинци расту. По висини, по ширини груди и по тежини опажа се напредак код ретрута, и то знатан напредак. Податци су узети од регрута берлинских из 1892, 1902 и 1912 године, у размацима од 10 година. Да ли би то могуће било у једној вароши која би морално тако ниско стајала, као што тврди г. Косић о Берлину, остављам стручнијима да цене. Још мање је срећан г. Косић са навођењем Цаберна и Детвајлера. Познато је да је цела Немачка Царевина листом протестовала против поступка војних органа у Цаберну и Детвајлеру. Потпоручик Форстнер већ је за Детвајлер добио таку казну затвора, после које мора да иде из војске. Пуковник Ројтер је такође под војним судом. А немачком канцелару, који је покушао да оправда држање војних органа, четири петине Рајхстага изјавило је неповерење. Немачки народ има разлога да се поноси овако снажним гестом својим, који до очигледности утврђује колико је у Немачкој у народу укорењен осећај законитости и правичности. Г. Косић то није осетио, јер изгледа да за таква опажања нема осећаја. Dr. Л. Марковић.