Delo

436 Д Е Л О — Је ли могуће да си ти тај свети Пафнус, славан са толиких дела и за кога се сумња да неће бити једнак једног дана самом великом Антонију? Многопоштовани, ти си тај који си преобратио, да верује у Бога, блудницу Таиду и кога су с високог стуба силом однели серафими. Они који су бдили ноћу, пред стубом, видеше твоје блажено вазнесење. Анђелска крила те окружаваху белим облаком, а твоја испружена десница благосиљаше људске домове. Сутра дан, кад те народ више не виде, дуго је јецао, обраћајући се стубу без круне. Тада Флавијан, твој ученик, објави чудо и замени тебе у управи над калуђерима. Једино неки простак, по имену Павле, хтеде да порекне једнодушно осећање. Уверавао је да је видео у сну где те ђаволи одводе силом; светина је хтела да га убије камењем: и чудо је те је могао избећи смрти. Ја сам Зозим, старешина. ових пустињика које видиш где клече с обореном главом пред твојим ногама. Као и они, падам ничице пред тобом да би благословио оца с децом. Потом, причаћеш нам о чудима која је Бог благоизволео извршити твојим посредовањем. — Далеко одтога да ме је благонаклоно помагао, као што^ верујеш, одговори Пафнус, Господмеје кушао страшним искушењима. Днђели ме нису однели, већ се неки мрачни зид дигао пред моје очи и ишао преда ме. Живео сам у сну. Ван Бога свеје сан Кад сам ишао у Александрију, чух за кратко време много беседа и познадох да је грешна војска безбројна. Она ме гони, и опкољен сам мачевима. Зозим одговори: — Поштовани оче, треба имати на уму да светитељи, а> нарочито усамљени свеци, преживљују страшна искушења. Ако ниси био однесен на небо на рукама серафима, извесно је да јеГоспод уделио ту милост твојој слици, јер су Флавијан, калуђери и народ били сведоци твог одвођења. Пафнус међутим одлучи се да иде да прими благослов од Антонија. — Брате Зозиме, рече, дај ми једну од ових палма и пођимо у сусрет нашем оцу. — Пођимо! — одговори Зозим ; војни поредак приличи калуђерима који су изврсни војници. Ти и ја, као опати, ићи ћемонапред. И ови ће за нама, певајући псалме. Кренуше се и Пафнус говораше: — Бог представља јединство, јер он је истина, а истина је-