Delo

Т А И Д А 443 Таида хоће да умре! Ох, како бих умро искрено њеном смрћуГ Ну можеш ли само умрети, осушени у зачетку, Фетусе, што си утопљен у жучи и неосетљивим сузама? Јадно недоношче, мислиш ли окусити смрт, ти који ниси познао живот? Само да Бог постоји, па нека ме осуди на паклене муке. Надам се томе, ја то хоћу, мрски Боже, чуј ме. Баци на ме проклетство. Да те приморам на то, пљујем ти у лице. Треба да нађем вечни пакао, да бих излио у њега вечно беснило које је у мени. Чим свану, Албина дочека, пред ћелијама, антинојског опата. — Добро си дошао у наше храмове мира, поштовани оче, јер несумњиво долазиш да благословиш светитељку коју си нам подарио. Знаш да је Бог, у својој милости, позива к себи; и како не би знао за новост коју су носили анђели од пустиње до пустиње? Истина је, Таида је на самрти. Њене су муке свршене и морам те обавестити у мало речи о њеном владању међу нама. По твом одласку, како беше затворена у ћелији, обележеној твојим жигом, послах јој с храном фрулу сличну онима на којима свирају на гозбама девојке њеног занимања. Учинила сам то да не би пала у сету и да не би била мање љупка и даровита пред Богом него што је била пред људима. Радила сам мудро; јер је Таида по цео дан величала Господа на свирали и невине девојке, које су привлачили звуци ове невидљиве фруле, говориле су: „Слушамо славуја небесних гајева, лабуда на умору распетог Христа“. Ето тако је Таида испунила своје покајање, кад се после шесдесет дана отворише врата сама по себи која си запечатио и печат од иловаче се преломи, ма да га људска рука није дирнула. По овом знаку познадох да је требало да престане искушење на које си је ставио и да је Бог опростио грехе свирачици на фрули. Од тада је живела с мојим кћерима, радећи и молећи се с њима. Поучавала их је скромношћу својих покрета и речи и изгледала је међу њима као кип стидљивости. По неки пут је била жалосна, али је ова сета пролазила. Кад видех да се одала Богу вером, надом и љубављу, не плаших се да употребим њену умешност па чак и њену лепоту, да бих поучила њене сестре. Звала сам је да представља пред нама дела жена и паметних невиних девојака из Светог Писма. Представљала нам је Јестиру, Дебору, Јудиту, Марију, Лазареву сестру и Марију, Исусову мајку. Знам, поштовани оче, да се у својој строгости буниш при помисли на ове призоре, али би и