Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 273 кући, али нисам опажао ништа, заслепљен својим сопственим добрим странама. Но ето, то ме и јесте највише увредило: како то, скоро сви су знали, само ја нисам ништа знао? И осетих наједаред страшан јед. Ја се са црвенилом у лицу стадох сећати како сам јој много пута скоро изјављивао своју љубав, а она ме није задржавала, нити ми је рекла шта је у ствари. „То се она, дакле, са мном исмевала“, — закључих ја. — Доцније, наравно, ја увидех и сетих се да се она ни најмање није смејала, него да је, још напротив такве разговоре и моје изјаве у шали прекидала, и почињала на место њих друге, — али тада ја то не могох увидети, и планух осветом. Сећам се са чуђењем како ми је та освета и моја љутина и мени самом до крајности била тешка и одвратна, стога што се, због своје меке нарави, не могох дуго ни на кога љутити, и стога сам чисто као вештачки сам себе распаљивао, те постадох, напослетку, гадан и несносан. Ја сачеках тренутак, и једаред у великом друштву, у намери да наједаред „супарника“ свог увредим, бајаги због неког врло споредног узрока, насмејах се једном његовом мишљењу о једном важном тадашњем догађају, — то беше двадесетшесте године1, — и подсменух му се оштроумно и вешто, као што рекоше они који су чули. Затим сам га натерао да потражи објашњење, и при том објашњењу сам се понашао толико грубо, да је мој позив на двобој примио, крај све огромне разлике међу нама — јер сам ја био и млађи од њега, и незнатан и са малим чином. Затим већ поуздано дознадох да је он мој позив на двобој примио такођер из суревњивости према мени: он је и пре био на мене малко љубоморан због своје жене, тада још невесте; а сад је помислио да ако она дозна да је он отрпео од мене увреду, а није се одлучио да ме изазове на двобој, да би га она због тога и нехотице почела презирати и да би се поколебала њена љубав. Секунданта нађох брзо, једног другара — неког поручника нашега пука. И ако су тада двобоје немилосрдно гонили, они су ипак међу официрима скоро чак у моди били, — тако јако неки пут расту дивље предрасуде и укорењују се. Беше крај јуна месеца; наш састанак беше одређен за сутра, изван вароши, у седам сати изјутра, — и ту се са мном деси 1 После неуспеле децембарске револуције од 1825 године. Дело, књ. 71. 18