Delo

278 Д Е Л О жалити. „Та шта радиш ти то са собом?" — „Не, — говоре они,. — он је храбар, он је метак издржао и из свог је пиштоља могаО' испалити; него је он те ноћи сан уснио, да треба да се покалуђери, — зато он сад даје оставку". Скоро исто се то десило и у варошком друштву. Пре ме нису бог зна колико ни опажали, само су ме љубазно примали,. а сад се наједаред сви почели отимати да се са мном упознаду и почеше ме звати к себи — овамо ми се смеју, а овамо ме воле. Овде примећујем да, премда су тада сви гласно говорили о нашем двобоју, али власт је ту ствар забашурила, јер је мој противник био блиски рођак нашем генералу, па како се ствар свршила без крви, и скоро као од шале, а и ја сам, напослетку,. поднео оставку, то су целу ствар збиља искренули у шалу. И ја тада почех гласно и без бојазни говорити. не осврћући се на њихов смех, јер то ипак не беше смех злобан, него добар. А ти су разговори бивали већином у вече у женском друштву, већином се женама тада допало да слушају, те су и мушке нагонили да ме слушају. — Ама како је то могућно да ја за све будем крив, смеје ми се сваки у очи, — ето, зар ја могу, на пример бити за вас крив? — Ама откуд ћете ви то и да дознате? — одговарам ја њима, — кад је цео свет већ одавно на други пут изишао, и кад праву лаж за истину сматрамо, па^ји од других људи такву исту лаж захтевамо. Ето, ја сам једанпут у животу дошао па поступио искрено, па шта се десило? Ја сам сад за вас све испаобаш као нека луда: макар што сте ме заволели, ви ми се, рекох, — ипак смејете. — Ама како да вас таквог не волимо ? — смеје ми се на глас домаћица, а друштво је код ње било велико. Наједаред, видим ја, диже се између госпођа она иста млада особа, због које сам ја тада на двобој изазвао и коју сам још недавно себи за невесту намењивао, а ја не бејах ни приметио како је она сада на вечерње весело дошла. Подиже се, приђе ми, пружи ми руку: „дозволите ми, вели, да вам искажем да вам се ја прва не смејем, него, напротив, са сузама вам се захваљујем и поштовање вам своје изјављујем за тадашњи ваш поступак". Тада ми приђе и њен муж, а затим наједаред сви пођоше к мени — само што ме не љубе. Радост ми обузе срце, али највећма ми тада паде у очи један господин, већ старији човек, који