Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 279 ми такође приђе, и кога сам ја пре, истина, знао по имену, но никад са њим нисам био познат и до овога вечера чак ни речи нисам са њим био проговорио. г) ТАЈАНСТВЕНИ ГОСТ. Тај господин био је у нашој вароши већ одавно у служби, место је имао врло угледно, био је човек од свију поштован, богат, чувен због својих доброчинстава, поклонио је повелики капитал на склониште за старце и старице и на сиротињски дом, и много је осим тога чинио доброчинстава, тајно, без великог причања, што се све дознало доцније, после његове смрти. Имао је око педесет година, и изглед му је био скоро строг, био је ћутљив; а ожењен је био тек десет година, са женом још младом, од које је имао троје мале деце. Сутра-дан у вече седим ја код куће, кад наједаред — отварају се моја врата, и улази тај исти господин. А морам приметити да ја тада већ нисам живео у пређашњем стану. Чим сам поднео оставку, прешао сам у други стан, који сам био погодио код једне старе жене, чиновничке удовице, са њеном послугом, јер сам у тај стан прешао само стога, што сам Атанасија оног истог дана, кад сам се двобоја вратио, натраг у чету послао: — беше ме срамота да му у очи погледам после мог последњег поступка са њим, — толико је неприпремљени светски човек наклоњен да се стиди од по неког, чак и најправичнијег, свог поступка. — Ја слушам вас у разним кућама са великим љубопитством, — говори ми тај господин што долази к мени, — и зажелео сам, напослетку, да се упознам лично, да се разговарам с вама још подробније. Хоћете ли ми хтети, поштовани господине, указати такву велику услугу? — Од свег срца, и сматраћу за особиту част, — велим ја њему, а овамо сам се скоро уплашио, толико ме је тада у први мах изненадио. Јер и ако су ме слушали и били радознали, али ми још нико није прилазио са тако озбиљним и строгим унутрашњим изразом. А овај ми још сам у стан дошао! Он седе. — Ја видим у вама, — наставља он, — велику силу карактера, јер се нисте бојали да истини послужите у таквој прилици, у којој сте се усудили да, за љубав своје истине, издржите опште презрење од свију. — Ви можда мене претерано хвалите, — говорим ја њему.