Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 281 се сад и у мени крије, и, само ако зажелим, — он ће још сутра збиља настати за мене, и то већ на цео мој живот“. Гледам ја: човек говори са необичном нежношћу, и тајанствено у мене гледа, баш као да ме нешто пита. „А о том, наставља он, да је сваки човек за све друге и за све, што на свету бива, крив — осим својих грехова, — о томе сте ви потпуно правилно пресудили, и чудновато је како сте ви могли наједаред у таквој потп>ности ту мисао обухватити. И доиста је тачно да, кад људи ту мисао схвате, онда ће настати за њих царство небеско, али већ не у машти, него у самој ствари“. — А кад ће се то догодити ? — ускликнух му ја са тугом, — и хоће л’ се то уопште икада и догодити? Да није то само машта ? — Па ето, ви већ не верујете, — вели он; — проповедате. а сами не верујете. Знајте дакле да ће се та, (као што ви велите) машта несумњиво збити; у то верујте, али се неће збити сад одмах, јер свако дејство има свој закон. То вам је ствар душевна, психолошка. Да би се свет на нов начин преудесио, потребно је да се људи сами душевно окрену на други пут. Догод ти у истини и збиља не постанеш свакоме брат, братство неће никад наступити. Никад људи никаквом науком и никаквом коришћу неће правично поделити међу собом своју сопственост и своја права. Непрестано ће сваком бити мало, и непрестано ће роптати, завидети и уништавати један другог. ...Ви питате. кад ће се то збити?1 То ће се неизоставно збити, али ће се прво пре тога морати завршити период људске одвојености и саможивости. — Какве то одвојености? — питам ја њега. — Па ето, такве, као што данас на све стране влада, нарочито у кашем веку, који се још није сав довршио и још му није дошао крај. Јер сваки вам данас тежи да одели своју личност што већма, хоће да искуси у самом себи пуноћу живота, а међу тим, из свих његових усиљавања излази, место пуноће живота, само потпуно самоубиство, јер, место да потпуно истакну и определе своје биће, они падају у потпуну усамљеност. Јер сви су се у наше време разделили на јединице, сваки се усамљује и повлачи у своју јазбину, сваки се од другога удаљује, крије се, и што има сакрива, и свршује тиме, што се и сам од људи отпадио и људе сам од себе одбија. Повучен и усамљен 1 То јест, да се људи душевно из темеља измене. — Прев.