Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 283 Неки пут би наједаред наилазило на њега необично узбуђење, и он би скоро свагда у таквим случајевима устајао и одлазио. Неки пут дуго и као продирући гледа у мене а ја мислим „сад he шта било казати", а он тек наједаред прекине и почне говорити ма о чем познатом и обичном. И поче се често жалити на главобољу. — "Шта је вама, — велим му ја, — да вам није што рђаво? А он се баш малочас жалио на главобољу. — Ја сам... знате ли ви... ја сам... човека убио. То рече па се смеши, а дошао блед као крпа. „Што ли се он то смеши?“ пројури ми наједаред та мисао кроз срце, пре него што сам се ма чега сетио. И ја побледех. — Та шта ви то рекосте? — вичем ја њему. — Видите ли, — одговара ми он непрестано са бледим осмехом, — како ме је скупо стајало да кажем прву реч. Сад сам вам казао, и канда сам ступио на пут. Сад ће већ лакше ићи. Дуго му нисам веровао, и не поверовах му од једног пута, него тек пошто ми је три дана долазио и све ми подробно испричао. Испрва сам га сматрао за лудог, али сам се напослетку са превеликом тугом и чуђењем јасно убедио, да је истина оно што ми је признао. Он је извршио један велики и страшан злочин, пре четрнаест година, над једном богатом госпођом, младом и лепом особом, удовом спахиницом, која је имала у нашој вароши сопствену кућу у којој је живела кад би долазила у варош. Осетивши према њој велику љубав, он јој изјави љубав и поче је приволевати да се за њега уда. Али она већ беше поклонила своје срце другом, једном знатном вишем официру, који је у то време био у рату, но кога је она ускоро очекивала да јој се врати. Она дакле његову понуду одби и замоли га да је одсад не посећује. Пошто престаде ићи к њој, а знајући распоред њене куће, он се увуче ноћу код ње преко крова, са огромном дрскошћу, ризикујући да буде ухваћен. Али, као што веома често бива, сва злочинства, која се врше са необичном дрскошћу, полазе за руком чешће него друга. Попевши се кроз тавански отвор на кућни таван, он се спусти доле к њој у собе где се живи, по степеницама, са тавана, знајући да се врата код степеница, услед непажљивости слугу, нису увек закључавала. Он се на ту немарност и овога пута уздао, и није се преварио у рачуну.