Delo

284 Д Е Л 0 Провукавши се у собе где се живело, он у мраку уђе у њену спаваћу собу, у којој је горело кандило. И као нарочито, обе њене собарице беху полагано без питања отишле у суседство на нечији рођен-дан, који се десио у истој улици. Остале слуге и служавке спаваху у чељадским собама и у кујни, у доњем спрату. Опазивши спахиницу где спава, у њему се распламте страст, а затим му обухвати срце осветна суревњива срџба, и као ван себе, као пијан, приђе јој и сјури јој нож право у срце, тако да ни гласка није пустила. Затим са пакленнм и злочиначким рачуном удеси тако, да сумња падне на слуге: није се гадио да узме њен новчаник, да отвори њен орман кључевима које је извадио испод јастука, и узе из ормана неке ствари, баш онако исто као што би учинио какав простак — невешт домаћи крадљивац, то јест: хартије од вредности остави, па узе само новац, узе неколико златних ствари, што беху крупније, а на десет пута скупоценије али мале ствари не обрати пажњу. Узе и још по нешто себи за спомен, али о том после. Извршивши то ужасно дело, он изађе пређашњим путем. Ни сутра дан, кад се подигла граја, и никада после целога века ником ни на памет није пало да посумња на правог злочинца! А ни о љубави његовој према њој нико ништа није знао, јер је он од увек био ћутљиве и недружевне нарави те није имао пријатеља, коме би поверавао своју душу. Сматрали су га просто за познаника убијене, па чак и не за тако блиског, јер је за последње две недеље он није ни посећивао. Сумња паде одмах на њеног поданика-слугу Петра, и таман се некако тако стекоше све околности, да утврде то подозрење, јер је тај сл^га знао, а и сама покојница није крила, да га је госпођа намеравала дати у војску на место регрута, кога је дужна била дати од својих сељака. Истог Петра хтела је да да у војску стога, што је био нежењен, а поврх тога и рђавог владања. Свет је слушао како је он у љутини, пијан, претио у крчми, да ће је убити. А на два дана пре њене смрти, беше побегао од ње и живео је негде у вароши на непознатим местима. Сутра дан после убиства нађоше га на друму, при излазу из вароши, мртвог-пијаног, са ножем у џепу, и са однекуд окрвављеном десном шаком. Он је тврдио да му је крв ишла из носа, али му не повероваше. А служавке признздоше да су биле на вечерњој забави, и да су улазна врата на кућним степеницама