Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 285 остала незакључана све до њиховог повратка. И осим тога, појави се читава множина томе сличних знакова, на основу којих невинога слугу ухапсише. Бацише га у затвор и почеше га судити, али, после недељу дана, ухапшени се разболе од врућице и умре у болници ван себе. Тиме се ствар и свршила, предадоше вољи Божијој, и сви, и судије, и власт, и све грађанство, остадоше убеђени да злочинство није извршио нико други, него умрли слуга. А затим се отпоче — казна. Тајанствени гост, а сад већ мој пријатељ, рече ми да га из почетка чак није ни мучила савест, него му је дуго времена било страшно тешко, што је убио вољену жену, што ње више нема, што је, убивши њу, убио и љубав своју, а огањ страсти је, међу тим, и на даље пламтио у његовој крви. А о невино проливеној крви, о убиству човека, он тада скоро није ни мислио ; њему је било страшно и помислити да је његова жртва могла постати жена другога, и стога је дуго време био у својој сасвести убеђен да он друкчије није ни могао радити. .. .Малко га је мучило с почетка што је онај слуга ухапшен, али брза болест, а после и смрт апсеникова умирише га, јер је исти умро, по свој прилици (размишљаше он тада), не због апса или од страха, него од назеба и болести коју је задобио баш за време свог бегства када је мртав пијан сву ноћ прележао на влажној земљи. Крадене пак ствари и новац мало су га збуњивали, јер (он непрестано тако расуђиваше) крађа није учињена из користољубља, него да се сумња упути на другу сграну. А сума онога што је покрао беше незнатна, и он убрзо сву ту суму, и чак још далеко већу, поклони склоништу за старе и немоћне, које се код нас у вароши тада беше основало. Он то учини нарочито због умирења савести у погледу крађе и, што је значајно, за неко време, па чак и за дуже времена, збиља се био умирио, — то ми је сам причао. .. .Он се тада посвети великој чиновничкој делатности, сам је измолио један посао пун тешкоћа и велике одговорности — посао, који га занимаше једно две године. Па како је имао јак карактер, он је скоро заборављао оно што је било; а кад би му и падало на памет, он се трудио да о томе никако и не мисли. Поче и доброчинства да чини, много је шта основао и поклонио у нашој вароши, знало се за њега и у престоницама, показао се, био је изабран у Москви и Петрограду за члана тамошњих добротвор-