Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 291 чавали, а понајвише његова супруга: „то сте га ви, вели она, збунили и пореметили; он је и пре био туробан, а последње roдине сви су опажали код њега необично узбуђење и чудновате поступке, а ту сте још дошли ви, па га упропастили: ви сте га читањем дотле довели, јер он није излазио од вас цео месец". Па шта је било? — Не само супруга, него и сви у вароши навалише на мене и окривише ме: „то сте све ви криви“, кажу ми. Ја ћутим, а и мило ми је у души, јер сам видео несумњиву милост Божју према ономе, који се подигао против себе и казнио је себе. А у његово лудило ја нисам могао веровати. Пустише, напослетку, и мене к њему, сам је то јако захтевао — да се опрости са мном Уђох код њега и одмах видех да •су му не само дани, него и сати избројани. Он беше слаб, жут, руке му дрхћу, тешко дише, али гледа сав срећан и радостан. — Свршило се! — проговори он мени, — давно жудим да те видим — што ми ниси дошао који пут? Ја му рекох како ме нису пуштали к њему. — Бог се сажалио нада мном и зове ме к Себи. Знам да умирем, али радост осећам и мир — после толиких година први пут. Одједаред сам осетио у души својој рај, тек што сам учинио оно што је било потребно. Сад већ смем да волим своју децу и да их љубим. Не верују ми и нико није веровао — ни жена, ни судије моје; ни деца неће никад поверовати. Милост Божју видим у том према деци мојој. Умрећу, а име ће моје бити за њих неокаљано. А сад предосећам Бога, срце ми се као у рају радује... дужност сам извршио... Не може да говори, губи дах, ватрено ми руку стискује, пламено гледа у мене. Али се нисмо дуго разговарали, супруга је његова непрекидно код нас улазила. Но он ипак стиже да ми пришапне: — А сећаш ли се како сам ти тада по други пут дошао, у поноћ? Још сам ти казао да запамтиш? Знаш ли зашто сам тада долазио? Долазио сам, да те убијем! Ја се сав уздрхтах. — Пре тога изиђох од тебе у мрак, лутао сам по улицама и борио сам се са собом и наједаред те тако омрзох, да ми срце једва издржа толику мржњу. „Сад ме је, мислим, он једини свезао, и он је судија мој. Сад се већ не могу одрећи од сутрашње -моје казне, јер он све зна“. И није то, да сам се бојао, да ћеш 19*