Delo

292 Д Е Л 0 ме јавити суду (о том није било ни помисли), него мислим: „како ћу му у очи погледати, ако се не пријавим суду?“ И макар ти био преко света, али жив, свеједно, неиздржљива ми је та помисао, да си ти жив и да све знаш, и мене осуђујеш. Омрзох те5. као да си ти свему узрок и за све крив. Вратих се тада теби, — сећам се да код тебе на столу лежи мач. Ја седох па и тебе замолих да седнеш, и цео сам минут мислио. Да сам те био убио, ја бих ипак морао погинути због тог убиства, макар и да нисам. био објавио о пређашњем злочину, али о том никако нисам ни мислио, нити сам хтео мислити у том тренутку. Ја сам само тебе мрзио и из све снаге сам желео да ти се осветим за све. Али Господ мој победи ђавола у моме срцу. Знај, дакле да никад ниси био ближе смрти, него у онај мах... После недељу дана он умре. Мртво тело његово пратила је до гроба цела варош. Прота изговори говор, пун дубоких осећања. Жалили су на ону страшну болест, која је прекратила његов век. Али цела варош се подиже против мене, кад су га сахранили, и чак ме не хтедоше више нигде примати. Истина, неки, — из. почетка мало њих, а после све више и више — почеше веровати у истинитост његових исказа, и многи ме почеше посећивати и распитивати се са великим љубопитством и радошћу: јер човек воли пад праведников и срамоту његову. Али ја ућутах, и у скором времену сасвим одох из оне вароши, а после пет месеци удостоји ме Господ Бог да станем на овај поуздан и диван пут, те сам тада благосиљао мени невидљиви прст, који ми је тако очигледно овај. пут указао. А многострадалнога раба Божија Михаила свакодневно спомињем у молитвама својима и до данашњег дана. III Из беседа и поука старца Зосиме. д) НЕШТО О РУСКОМ МОНАХУ И 0 МОГУЋНОМ ЗНАЧЕЊУ ЊЕГОВОМ. Оци и учитељи, шта је то монах? У просвећеном свету ту реч данас неки изговарају већ са подсмехом, а неки је изговарају и као псовку, грдњу. И што даље, све горе. Истина, ох истина, и у монаштву има много готована, оних, што телу угађају — сластољубаца и дрских протува. На те и указују образовани световњаци1: „Ви сте, веле, ленштине и непотребни чла1 Тј. немонаси, не свештеници.