Delo

•300 Д Е Л 0 пословима, патријарх му рече само „да ће радије умрети него пустити да се нанесе повреда светим правима цркве“. Вест о ферману изазва силну раздражености грчке штампе противу Порте. Многобројни чланци потписани фанариотима па и чиновницима владиним изађоше у грчким листовима у Цариграду. То је чинило вероватном претпоставку амбасадора Русије, да Грци нису били припремљени за такав исход и да је до последњег часа „влада играла двоструку игру и није желела ништа друго него да се даде приморати да повуче једном руком концесије које је дала другом". У Цариграду се образова један грчки комитет да смисли средство да се уништи ферман, ако је то могућно. Делегати тога комитета одоше ка представницима страних Сила да обележе њиховој пажњи кобне последице фермана, од кога би плодове прибрала само Русија. Извештен о томе кораку, ђенерал Игњатијев пожури се да саопшти својим колегама своју намеру да се не меша у ту ствар, ако би се и они, од своје стране, од тога уздржали. Напади штампе нагнаше владу да јој упути укоре због тога. Пре но што ће послушати, грчки листови публиковаше један апел на патријарха у коме је било речено да држање пасивне протестације није више довољно, да треба „потврдити оно што може и мора да са уради“. У исто време нису изостојале пакосне инсинуације у погледу руске политике. Неколико Грка долазило је амбасадору Русије и изражавало му своје чуђење што „виде да је неосетљив пред уплетањем Порте“. — „Ферман није моје дело, одговорио им је ђенерал Игњатијев, ја га нећу бранити; али ко је крив што је, после толико покушаја за измирење један за другим одбачених од патријарха, влада отоманска сматрала да мора да се умеша? Грчка шгампа проповеда на сав мах од две године на овамо да се више не може рачунати на Русију; да само тесна унија с Турском може једино обезбедити будућност јелинске расе; чега има чуднога ако је Порта озбиљно узела те сугестије, и ако је, видећи да се иза Грка губи велика сенка Русије, рекла себи да је дошао тренутак да ради са ауторитетом. Русија за цело не зна за мржњу, закључи амбасадор, али би сувише било хтети јој наметнути игру која распаљује локалне страсти". Одговор ђенерала Игњатијева Грцима карактерисао је политичку ситуацију тога тренутка и нове ниансе које су изме-