Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСГОКУ И БУГАРСКА ПЈИЗМА 301 њивале до извесне тачке општу оријентацију наше дипломатске акције. Између Грка који се беху сами удаљили од нас и затворили се у непријатељско држање према Русији, и Бугара који су тражили нашу потпору и упућивали нам очајне апеле, избор није могао бити сумњив. Али је питање било чудновато компликовано у погледу религиозног интереса који је био у питању. — „За жаљење је, напомињао је амбасадор, што је турска влада обухватила ферманом диспозиције чисто духовнога реда, које се према гоме измичу њеној компетенцији; али се не би могло непризнати да, пресецајући питање као што је учинила, Порта нам је учинила огромну услугу. Она је примила на себе сав терет једног незахвалног посла који би нам, да је извршен под нашим непосредним учешћем, донео основаније прекоре и безбројне мржње1". Једва прездравио, патријарх упути Порти једну посланицу у којој, језиком чврстим и у исти мах знатним по достојанству, учини да се чује глас угњетене али не и поколебане Цркве. Никад патријарх, говорио је, није пропустио послушати владине наредбе политичкога реда. Од своје стране, никад се султани нису машали права и привилегија Цркве у духовној области. Да је ферман био потврда претходно утврђена споразума међу двема странама, патријархат не би протествовао противу такве санкције. „Али таконије било овога пута. Према томе, патријархат се не може потчинити политичком ултиматуму у једном чисто религиозном питању, и то у толико више што су наређења тога документа потпуно противна светим канонима као и правима и привилегијама Цркве". Према томе, патријархат се враћа на свој захтев влади. „да пристане на сазив екуменскога синода који ће бити једини компетентан да донесе стварну одлуку, непогрешну и подједнако. обавезну за обадве стране". — „Не може се не одати хвала храбрости и достојанству којима је надахнут говор патријархов“, напомињао је ђенерал Игњатијев2. На своје понављане захтеве, као и на жалбе противу нереда којима је давала маха примена фермана од стране бугарских епископа у провинцији, господин Григорије добивао је само околишне одговоре Портине. На измаку стрпљења, он поднесе своју оставку, али његовом кораку није дата никаква последица. Влада,. којој беху досадиле забуне које јој је стварао ферман, никако 1 Ђенерал Игњатијев кнезу Горчакову, 24 марта—5 зприла 1870. № 81.. 2 Телеграм ђенерала Игњатијева. Пера, 31. марта—12 априла 1870. № 88.,