Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 303 .да поцрпу детаљна обавештења на лицу места, на компетентну извору патријархата и да потраже солуцију проблема“. Без сумње амбасадор је имао у виду да би састав таког једног скупа, мањега броја, мање био неповољан Бугарима него екуменски концил, код кога се могла предвиђати громовна већина Грка. У исто време Порта не би могла одбити свој пристанак на такав један скуп. Код тих корака патријарх одговори без околишења да не воли поновне мере. По његову мишљењу, Порта би у апоклезијарском скупу гледала прикривени концил који би патријархат сазвао, уз пркос владином veto; њему је одвратно да узме препадом оно што је сматрао као неоспорно право Цркве, и није очајавао да ће видети Русију да узима у своје руке ту ствар да би добила пристанак Порте. Није реч, настављао је, да се уреди само бугарско питање, него је још важније питање о принципу по сили кога Црква мора бити потпуно независна од турске власти, која гледа да јој одузме једну по једну од њених прерогатива и да је потпуно потчини, тако да је затвори искључиво у вршењу божје ■службе. Не бих могао усвојити да ферман, који потиче од мусло■манске политичке власти, уређује духовне односе између мене и једног дела мојег стада; па како сам ја немоћан да прибавим поштовање правима Велике Цркве, одлучио сам се да напустим патријархат да не бих примио одговорност за стање ствари пуно опасности за православље на Истоку. Повлачећи се, мислим да чиним последњу услугу Цркви и надам се да ће добро понићи из претераности у злу. Протекција Русије била је стварна и добротворна за Цркву, кад нас је та Сила сама штитила. Изгледа ми да је за њу дошао тренутак да каже Јевропи: „Хтели сте ме лишити мога искључивог протектората на Истоку удружујући се са мном у извршењу тога задатка. Како ваша интервенција није донела добре плодове, ја опет узимам своју вековну улогу јединога браниоца Цркве на Истоку"1. Оставка патријархова, коју је он поднео у форми ултиматума, била је најзад примљена од Порте. У његовој личности, Велика Црква гледала је како одлази један од највећих црквених великодосојника кога је имала на челу од отоманскога освојења. На жалост, у једној политичкој кризи, те високе особине •нису биле довољне По једној грозној фаталности, Русија је била лишена мо1 Ђенерал Игњатијев кнезу Горчакову, 16—28 септембра 1870, № 235.