Delo

304 Д Е Л О гућности да стварно потпомогне најдостојнијега од патријарха у ствари која јој је увек на срцу лежала, у ствари независности Цркве од мусломанске власти. Али црквена ствар помешала се са националистичким интересима и због тога било је немогућно одвојити религиозну област од политичке. Наш Свети Синод, питан за савет више пута, остао је код држања уздржљивости и изражавао се само у општим изразима. Он је мислио да је територијално разграничавање питање више политичког реда у целој ствари; али да, пошго је признање нове Цркве у духовној области, само патријарх имао је за њ власти и права. Тиме се хтело рећи, као што је схватао и господин Григорије, да „патријарх не греши, а да Бугари ипак имају право до извесне тачке". Велика тешкоћа за нашега амбасадора била је што није могао изаћи из тога круга без излаза. С друге стране, уздржати се од сваке акције, чак и посредне, било је немогућно. Русија је имала сувише велико место на Истоку да њена уздржљивост чак не би била равна, у једном смислу или у другом, непосредној акцији с њене стране, чије би последице њој биле на терету. У свим временима то је било извор снаге као и штете за руску политику на Истоку. Јер, док су друге Силе могле заузети положај очекивања према догађајима, Русија се није могла затворити у улогу посматрача. Хтела или не хтела, она је морала играти своју улогу и примити свој део одговорности у развоју догађаја. Кнез Григорије Трубецкој. (Превод с француског)