Delo

318 Д Е Л 0 кртако врсме бити готова. Д-р Станојевић је марљиво скупио и зналачки средио обилату грађу о овоме славном нашем рату и описао их свестрано, научно па ипак прегледно и лако тако да ову књигу може лепо читати сваки. Претплатна је цена 4 динара, скупљачима свака седма књига или 20% од скупљеног новца. Претплата се прима до 15 маја а шаље се Књижарско-Издавачком Заводу ,,Напредак“, Београд. НАУКА. Д. Н. АнастасијевиН: Отац Немањин. — Г. д-р Д. Н. Анастасијевић штампао је своју расправу „Отац Немањин". (Београд, 1914. Штампарија „Доситије Обрадовић“. У 8°, стр. 32. Цена 0 80). У овој расправи г. Анастасијевић доказује да је Немањин отац био велики жупан Деса, који је пре Немање владао у Рашкој. Тиме г. Анасијевић мења ресултаге до којих је дошао у своме истраживању г. Љ. Ковачевић у својој расправи „Неколика питања о Стевану Немањи“ (,.Глас“ 78.), где је г. Ковачевић тврдио да се отац Немањин звао Завида и да није био владалац. И ако се на први поглед може учи нити да је ово питање ситно, оно је ипак врло значајно јер од њега зависи тумачење неколиких историских чињеница из српске историје прве половине XII века. Ако би се узело, као што : је узимао г. Ковачевић, да Немањин отац није био владалац, онда би долазак на великожупански престо Немањиног најстаријег брата (Тихомира) и Немањин значио промену династије. Ако би се пак узело да је Немањин отац био жуиан Деса, кога је наследио Тихомир, онда би то значило да долазак Тнхомиров не значи тако велику промену. Ово друго неминовно повлачи друкчије схватање унутрашње и спољашње историје српске тога времена. Због тогаје ова расправа г, Анастасијевића и значајан и занимљив покушај. Називамо ову расправу покушајем стога што сматрамо да г. Анастасијевић није дефинитивно решио ово питање. Шта више он једва ако је тек у неколико успео да доведе у сумњу резултате г. Љ. Ковачевића и да ово питање поново отвори, јер је резултатима г. Ковачевића било свршено и затворено. О. Др. Милан Тодоровић: Спољашња трговина присаједињених области — Београд, 1914. Као посебна књига отштампан је извештај који је г. Тодоровић, секретар Министарства народне привреде поднео своме Министру о стању спољашње трговине у новим крајевима. Испитујући моменте који су детерминисали спољашњу трговину, као и структуру и саму органнзацију, а тако исто и трговачки кредит, Г. Тодоровић долази до следећих закључака: 1) будућа спољашња трговина нових крајева биће далеко јача но раније услед развитка привредне радиности, подизиња привредних предузећа и јачања потрошачке снаге тамошњег живља. 2) У погледу дестинације робе извршиће се промена, јер ће привредни живот нових крајева примити карактерне црте старих крајева. 3) Посредничка трговина ће се еманциповати од солунских гросиста. Разуме се да ове закључке не треба схватити апсолутно, јер подаци на којима их г. Тодоровић базира често су несигурни и нетачни, што и ов сам признаје. Заслужује пажње и интереса предлог г. Тодоровића о организовању наше трговачке флоте у јегејском мору. Д. Ж.