Delo

t Dr. JOBAH СКЕРЛИЋ (1877—1914). Други мај ове године био је фаталан по српску књигу. Тога дана брутална смрт уграбила јој је једнога од најумнијих и најплоднијих радника њених — д-ра Јована Скерлића. Умро је изненада, када нико није могао ни слутити да је близу крај ненадмашној продуктивности његовога вазда оштрог пера, које је с дан у дан богатило српску књигу. Умр’о је прерано, умр’о је млад. Али и тако кратак живот, пресечен суровом судбом, ;био је по српску књигу и необично плодан и од необичног значаја. За Јована Скерлића живети — значило је радити. И његов живот био је непрекидан, напоран рад. Он није знао за одмор, за умор, све докле његов преморени и у раду сагорели организам није клонуо пред чељустима смрти. И као професор Универзитета, и као научник и као културни и политички радник, нештедимице трошио је себе, предосећајући ваљда, да ће бити тако кратког века, журећи се и грабећи да што пре и што више да српској књизи, српској науци и српскоме народу, који је он тако искрено волео. Али редак, необично редак пример беспрекидне вредноће и неуморног рада, Јован Скерлић био је исто тако редак човек по необичној даровитости својој и силини свога пространога духа, да се он с правом осећао као суверен у свакој области своје акције И оно, што је Скерлић урадио, остаће и трајно и значајно. Српску литерарну историју и данашњу литерарну критику освежио је духом модерног научног испитивања и суда, и обележио им јасније задатке и правце. Историја Српске Књижевности XVIII века, Српска Омладина и њена књижевност, Светозар Марковић, Писци и књиге и Историја Новије Српске Књижевности — остаће капитална дела. Истина, да, као сва људска дела, нису без махна, махна које носе отисак бујнога темперамента, али је Скерлић већ био на прагу доба, када се искуство живота, које младости недостаје, комбинује с вољом и талентом. Време би и ове недостагке изгладило, — јер ако се и ко развијао самостално, вођен само својим јаким и силним духом, не обзирући се ни лево ни десно, не страхујући од прекора због недоследности, развијао се д-р Јован Скерлић.