Delo

320 Д Е Л 0 Имајући невероватну радну енергију, необичан интелекат и буран темпераменат, који је уносио у сваки свој посао, Јован Скерлић је био скроз и скроз борбена природа. Он је више изазивао борбу но што је примао али увек понет уверењем, да у племенитој утакмици допринесе што више истини и добру. Његов бујни темпераменат давао је иницијативе свакој средини, у којој се он нашао. Свуда је он био покретач, свуда је он желео живот, покрет, борбу. А сугестивна чар његове личности и импресивна моћ његове живе речи могле су окупити око њега људе на послу, јер је он не само кретао већ и стварао и организовао. И стога је у данашњем нашем књижевном животу и његов лични утицај био необичан Он је, може се оправдано рећи, у данашњици био суверени судија књижевнога укуса, те је литерарни свет са зебњом очекивао његов суд, да озари или осуди. Напоредо с науком и књижевношћу, њега је исто тако интересовала и политика. Задубљујући се у научне студије, тај је неуморни човек нашао времена да у млађој генерацији своје групе води прву реч, да се у органима своје странке скоро свакодневно јавља од како је ушао у јавни живот. У Народној Скупштини, у коју је ушао пре две године, одмах се осетило да је Јован Скерлић на свом правом месту, да је то човек, који је одиста у политици имао шта да каже и који је веровао у оно што је говорио. Силан и бујан у сваком свом раду, био је он и као говорник и као политичар. Утонуо овако у рад на науци и политици, он није био изгубљен за рад на национално-културном пољу нашем. На против, интензивност његова рада на овоме пољу толика је била, као да се сав само њему посветио био. Његово продуктивно перо стигло је, да решава и обрађује национална и културна питања; асамје стигао да одржава безброј веза с представницима свију крајева нашега племена, и да лично прелети с једнога на други крај Српства, да живом речи својом одушеви и окуражи наше саплеменике у тешкој животној борби. У таквом непрестаном, свестраном, напорном и тешком раду на свима пољима, истрошио се и снажан организам Јована Скерлића и он је подлегао онда, када је своме племену највише требао. Уредништво „Дела", у коме је д-р Јован Скерлић дебитирао као књижевни радник, не изостаје у искреној и тешкој тузи, која је, смрћу његовом, пала на душу свега мисленога света у Српству. ВЛАСНИК АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ УРЕДНИЦИ Dr. ДРАГОЉУБ М. ПАВЛОВИЋ и Dr. ЛАЗАР МАРКОВИЋ Штампарија „Доситије Обрадовић- Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) (Кнегнње Љубице улнца бр. 6)